icon-checkicon-closeicon-commentsKurir_icon_fonts_template-38Kurir_icon_fonts_template-37icon-downicon-erroricon-galleryicon-homeicon-infoicon-logouticon-nexticon-passwordicon-plusicon-previcon-reacticon-searchicon-soc-fbicon-soc-gplusicon-soc-insicon-soc-mailicon-soc-rssicon-soc-twittericon-soc-vibericon-soc-wupicon-soc-ytKurir_icon_fonts_template-34Kurir_icon_fonts_template-33icon-totopicon-usericon_reactsoc-viber

Najnovije vesti

Espreso.rs


Adria media

OSTRVO STRAVE ZA MIGRANTE KRIMINALCE: Danci ih smeštaju u karantin za zaražene životinje, cilj im je samo jedan (VIDEO)
Foto: Screenshot

neće biti u zatvoru

OSTRVO STRAVE ZA MIGRANTE KRIMINALCE: Danci ih smeštaju u karantin za zaražene životinje, cilj im je samo jedan (VIDEO)

Planeta

Danska planira da izoluje nepoželjne migrante na malo, daleko i izolovano ostrvo na kom su se do sada nalazile laboratorije, štale i krematorijum centra za istraživanje zaraznih životinjskih bolesti.

"Oni su nepoželjni u Danskoj, i to će osetiti", napisala je ministarka imigracija, Inger Stojberg, na svom Fejsbuku. Prošle nedelje je postignut dogovor da se na spomenutom Lindholm ostrvu zadrže stranci kojima je odbijen azil, a imaju kriminalni dosije pa se iz niza razloga ne mogu da vrate u matičnu državu. Vrlo malo ostrvo u Baltičkom moru leži 3,2 kilometra od najbližeg kopna, a trajektne usluge su neredovne.

 

Stranci će se u centar na ostrvu morati da se javljaju svaki dan, a neodazivanje je kažnjivo zakonom (i zatvorom). "Minimiziraćemo broj trajektnih linija koliko je god moguće", kaže Martin Henriksen, portparol Danske narodne partije, "i biće jako, jako skup, tako da prelazak na kontinent bude otežan".

Za četiri godine funkcionisanja tog principa alocirano je oko 115 miliona dolara, a centar bi se trebao da se otvori 2021. godine. Ministar finansija, Kristian Jensen, koji je vodio pregovore, rekao je kako ostrvo nije zatvor, ali svako ko je smešten tamo tamo mora i da spava. Lous Holk, iz Danskog instituta za ljudska prava, kaže kako će njena organizacija vrlo budno da prati funkcionisanje sistema kako bi se osiguralo da se ne krše nečija prava, ili da Danska ne izbegava svoje međunarodne obaveze. Do dogovora se zapravo došlo unutar godišnjih pregovora oko budžeta. Svake godine, Danska narodna partija traži restrikcije oko migranata u zamenu za svoje glasove i podršku oko budžeta.

 

U Danskoj je, kao i u većini Evrope, porast dolazaka migranata sa Bliskog istoka i Afrike u 2015. i 2016. godini pokrenuo populistički i nativistički pokret. Vlada želi zakone o migrantima i migraciji dogurati do same ivice međunarodnih konvencija o ljudskim pravima. Pravnici kažu da je još je prerano reći da li će Lindholm preći neku od granica i prekršiti neku od konvencija (poput ilegalnog zadržavanja). Kažu, s druge strane, da jako liči na italijanski projekat koji je 1980. srušen na Evropskom sudu za ljudska prava.

 

 

Lindholm plan želi strance da motiviše da odu (ili da nikada ni ne dođu) time što će im život učini nepodnošljivim. Tražioci azila koji imaju dosijee ne mogu da rade u Danskoj i da hoće. Odbijeni tražioci azila koji ne mogu biti deportovani dobijaju smeštaj, gde ne pripremaju vlastitu hranu, i "džeparac" od oko 1.20 dolara na dan, koja se uskraćuje ako ne sarađuju.

 

Nekadašnja ministarka imigracije, Birt Ron Hornbek, kaže kako je projekt "šala" i "greška koja s može porediti da time da fudbaler da autogol". "Ništa neće biti od ovog predloga", napisala je u svojoj kolumni. Mnogi stranci kojima je odbijen azil ne mogu biti deportovani nazad radi straha od zlostavljanja ili progona, ili naprosto jer ih njihove države ne žele nazad.

Stotine koji su zapeli u dva deportaciona centra i odbijaju da odu su izazov za vladu koja je obećala da će se rešiti svih onih koji nemaju prava da ostanu u Danskoj. Neki su izdržali duže od decenije usprkos sve lošijim uslovima za život. Nezavisna studija nekadašnjeg šefa zatvora koji sada radi za grupu za ljudska prava Helsinki Sitizens Asembli, i kaže kako su uslovi u centrima za deportaciju uporedivi s onima u nekim zatvorima, ili gori.

 

 

Premijer Lars Loke Rasmusen je prošli mjesec rekao da je cilj vlade u primanju imigranata više neće biti integracija u društvo, nego "zadržavanje dok ne mogu da se vrate u svoje države". "Nije lako pitati porodice da se vrate kući, kad se jednom smeste, ali to je moralno pravedno. Ne trebamo od izbeglica praviti migrante", rekao je on.

 

Ovo leto je zabrana pokrivala za lice pokrenula debatu o tome zašto su muslimanska pravila u sukobu s danskom kulturom. Parlament će takođe doneti zakon prema kom migrant koji želi državljanstvo mora biti u stanju da se rukuje sa osobom suprotnog pola, iako neki muslimani insistiraju kako je to za njih nemoguće.

 

Kurir.rs/Express.hr

Foto: Screenshot

 

 

NOVO! Od sada možete da komentarišete i na Kurir Viberu!
Pridružite nam se, podelite svoje mišljenje!

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...

Facebook Registracija

Popunite ostala polja kako bi zavrsili registraciju

Prijavi se

ili

Registracija

Promeni lozinku

Upišite email i mi ćemo vam poslati poruku sa linkom za promenu lozinke.

Unesite novo korisničko ime i lozinku

Aktivacioni mail

Upišite email adresu na koju želite da vam se pošalje aktivacioni email.

Promena lozinke

Uspešno ste promenili lozinku.


Promena lozinke

Poslali smo poruku na Vašu email adresu sa linkom za promenu lozinke. Proverite Vaš inboks i kliknite na link u mailu. Ako se poruka na nalazu u inboxu proverite nepoželjne poruke (spam).


Aktivacija profila

Poslali smo poruku na Vašu email adresu sa linkom za aktivaciju Vašeg profila. Proverite Vaš inboks i kliknite na link u mailu. Ako se poruka ne nalazu u inboksu, proverite "nepoželjne poruke" (spam).


Aktivacija profila

Vaš profil je uspesno aktiviran. Hvala što ste se registrovali.