Telo je počela da prodaje za cigarete kada je imala samo 11 godina. Njen otac, seksualni predator, obesio se u zatvoru kada je imala 13 godina. Njena majka, imigrantkinja iz Finske, već ju ne napustila i ostavila svekru i svekrvi. Samo godinu dana pošto joj je otac izvršio samoubistvo, baka je umrla od bolesti jetre. U međuvremenu, kako se kasnije saznalo, deda je nekoliko godina tukao i silovao unuku.
Kada joj je bilo 15 godina, napustila je školu kako bi rodila dete koje je dobila s dedinim pajtašem i otišla u dom za neudate majke. Napokon se i dogodila finalna svađa između nje i dede i onda je bila prisiljena da ode da živi u šumu.
Sina je dala na usvajanje i preusmerila se na krađe i prostituciju.
Sa 20 godina, Vurnoseva je otišla na Floridu i tamo se udala za 69-godišnjeg muškarca imena Luis Fel. Fel je bio uspešan biznismen koji je, de fakto, bio u penziji i predsednik lokalnog jahtaškog kluba. Uselila se s njime i odmah počela da upada u nevolje.
Tukla se po barovima, a tukla je i Fela i to njegovim štapom. Na kraju, njen je stariji muž dobio nalog o nepribližavanju, pa se Vurnos vratila u Mičigen i tražila poništenje braka nakon samo 9 meseci. U to je doba brat (s kojim je svojevremeno bila u incestuoznoj vezi) naglo je preminuo od karcinoma. Ona je pokupila 10.000 dolara njegovog životnog osiguranja, deo potrošila na kazne, a s ostatkom kupila automobil kog je, vozeći pijana, vrlo brzo razbila.
Kako je novac "curio" Vurnos se vratila na Floridu i nastavila da krade.
Kratko je bila u zatvoru zbog pljačke s vatrenim oružjem u kojoj je ukrala 35 dolara i neke cigarete. Ponovno je počela da radi kao prostitutka, i 1986. je uhapšena kada ju je jedan od njenih klijenata prijavio jer je potegla pištolj na njega i tražila novac.
Godine 1987. uselila se u motel sa hotelskom čistačicom Tarijom Mur, ženom koja joj je postala ljubavnica i pomoćnica u zločinima. Vurnos je o ubistvima koja je činila stalno pričala vrlo različite priče. Ponekada je tvrdila kako je bila žrtva silovanja ili pokušaja silovanja, onda bi tvrdila da je pokušavala da opljačka žrtve. Sve je zavisilo od toga sa kime priča i kakvog je raspoloženja. Pukim slučajem njezina prva žrtva, Ričard Malori, je zaista i bio osuđeni silovatelj.
Malori je imao 51 godinu i izašao je iz zatvora godinu dana ranije. Sreo je Vurnosovu u novembru 1989. godine, a radio je u radnji sa elektronikom u Klirvoteru. Ona ga je upucala nekoliko puta i ostavila njegovo telo u šumi pre nego što se rešila njegovog automobila. U junu 1990. je ubila 43-godišnjeg Dejvida Spirsa nakon što ga je upucala šest puta i skinula ga do gole kože. Pet dana nakon što je telo otkriveno, policija je pronašla ostatke 40-godišnjeg Čarlsa Karskadona, koji je bio upucan devet puta i izbačen na put.
U junu 1990. 65-godišnji Piter Siems nestao je vozeći se sa Floride u Arkanzas. Svedoci su kasnije tvrdili kako su videli dve žene, slične Murovoj i Vurnosovoj, da voze automobil. Otisci prstiju Vurnosove su kasnije pronađeni u autu i na njegovim stvarima koje su se pojavile u lokalnoj zalagaonici.
One su ubile još troje muškaraca pre nego što je Ajlin uhapena zbog tuče u baru na Floridi. Murova je do tada već ostavila, a uhapšena je u Pennsylvaniji, gdje je policija uhapsila dan nakon Vurnosove. Nije trebalo puno da Murova ispriča sve o bivšoj ljubavnici i šta su zajedno radile. Murova je iz motela u Floridi, gde je dovela policija, zvala ljubavnicu i pokušavala na različite načine da iz nje "iscedi" priznanje. Pravila se kako se boji policije i da će policija sve prišiti samo njoj.
Molila je Ajlin da zajedno prođu detalje priče koju će ispričati policiji. Nakon četiri dana neprestanog telefoniranja, Vurnosova je priznala nekoliko ubistava ali je insistirala da je sve ono što je urađeno bez Murove bila silovanja pa onda i ubistva u samoodbrani. Celu 1991. Vurnosova je provela u zatvoru, čekajući da joj počne suđenje.
Tokom tog vremena, Murova, je sarađivala s državom u zamjenu za imunitet. Vurnosovoj je suđeno radi ubistva Ričarda Malorija i osuđena je dve nedelje kasnije. Kazna je bila smrt. Oko jedan mesec kasnije, priznala je još tri ubistva, za koje je kazna takođe bila - smrt. Godine 1992. je priznala ubistvo Čarlsa Karskadona i dobila još jednu smrtnu kaznu. Deset godina nakon presuda, ona je i dalje bila na životu, i psihički propadala. Toekom suđenja ona je dijagnostifikovana kao psihopata s graničnim poremećajem ličnosti, a to joj u zatvorskim uslovima nije pomagalo da ostane prisebna.
Godine 2001. sama je napisala peticiju da se ubrza s izvođenjem kazne. Tvrdila je da je maltretiraju i da živi u nehumanim uslovima, kao i da je napadaju nekom vrstom soničnog oružja. Tvrdila je i da njezin advokat laže kada kaže da je iracionalna. "Zlo mi je od tog "ona je luda" argumenta. Toliko su me puta evaluirali. Kompetentna sam, pri sebi, i želim da kažem istinu. Prezirem ljudski život i ubila bih ponovno", rekla je. Godine 2002. ostvarila joj se želja. Usmrćena je u 9:47. Tokom posljednjeg intervjua rekla je "Plovim na kamenu i vratiti ću se kao "Dan nezavisnosti" s Isusom, kao film, na matici. Vratiću se".
Kurir.rs/Expres.hr
Foto: Screenshot
NE PROPUSTITE
