Svi znaju priču o dramatičnoj smrti Pabla Eskobara koji je poginuo nakon što je pokušao da bežati preko visokih i strmih krovova, nakon čega se začula pucnjava. Međutim, smrću Eskobara njegova priča ne završava, nego tek počinje. Nakon smrti kralja narkotika, njegova ćerka Manuela, njen brat Huan Pablo, i njena majka Marija Henao Eskobar, pobegli su iz Kolumbije.
Nijedna zemlja im nije htela da odobri azil zbog Eskobarovih zločina. Čak su zatražili i pomoć Vatikana. Istovremeno, konkurentski Kali kartel je tražio milione dolara. Napokon, 1995. uspeli su otputovati u Mozambik, pa u Brazil, a zatim u Argentinu, gde su živeli pod lažnim imenima.
Godine 1999. Marija, koja je živela kao Viktoria Eugenia Henao Valejo, i Huan Pablo, sada Sebastian Marokin, uhapšeni su i optuženi za falsifikovanje dokumenta, pranje novca i udruživanja zbog kriminala. Na kraju su ih pustili, iako nikom nije bilo jasno zašto su ih uhapsili, a naročito ih je zanimalo gde je zapravo Manuela? Manuela Eskobar je do sada jedini član porodice Eskobar koja nikada nije bila umešana ili optužena za bilo koji zločin.
Imala je jedva devet godina kad joj je ubijen otac, i nije ni po čemu privlačila interes javnosti. Godine 1999., kada su njena majka i brat bili uhapšeni, pročulo se da ona nije.
Prvi put za pet godina čulo se nešto o Eskobarovoj jedinici. U tekstu objavljenom na 'El Tiempu', kolumbijskom novinskom portalu, otkriveno je da je Manuela živela pod imenom Huana Manuela Marokin Santos u Buenos Airesu.
Živela je sama u stambenoj zgradi poznatoj kao Haramiljo, u stanu 17. Iako se pričalo da Eskobarova deca spavaju na milionima dolara zarađenog od šverca drogom, život Manuele Eskobar bio je daleko od rasipništva. Čak bi se teško moglo reći da je živela životom srednje klase.
Živela je od svog rada, i život koji je imala kao Huana Marokin bio je zapravo puno bolji od onog koji je imala kao Manuela Eskobar. Dok je Manuela imala privatne učitelje, ali i stalnu nesigurnost i bojazan za život, i vrlo malo prilika da se druži s vršnjacima, Huana je išla u pravu školu, imala je dom i puno vršnjaka koji su živeli u njezinoj zgradi i s kojima se družila. Ali postojala je jedna stvar koju su Juana i Manuela delile, a to je bio strah. Kad su njena majka i brat uhapšeni, Manuelin strah je ponovno isplivao na površinu, a ona je opet bila prestrašena tinejdžerka.
Iako su oboje pušteni na slobodu, Manuela je i dalje ostala skrivena od sveta. Dok njen brat privlači pažnju, piše knjige i daje intervjue o svom ocu, Manela je postala pustinjak. Od 1999. godine imala je nekoliko depresivnih epizoda i kako kaže njen brat Huan Pablo, pokušala je da se ubije. Studira odnose s javnošću i bori se s depresijom. Živi s bratom i njegovom suprugom koji se brinu za nju zbog njene bolesti.
Huan Pablo, kojeg su intervjuisali 2015. godine, kaže da sestra živi u strahu da će neko otkriti njen identitet i da će je povezati sa zločinima koje je počinio njezin otac ali istovremeno i čovek kojeg je jedva poznavala. Strahuje da će jednog dana životom platiti ljudi koje voli a sve zbog dela koje je počinio njen otac i s kojima ona nema veze.
Kurir.rs/Express.hr
Foto: YT Screenshot
NE PROPUSTITE
