Plava rupa je najveća svetska uvala, prečnika 300 metara i dubine 125 metara. U ekipi je bio i Fabijen Kusto, unuk slavnog francuskog podvodnog istraživača Žaka Kustoa, koji je 1971. godine otkrio Plavu rupu.
Ekspedicija je počela u decembru 2018, a plan je bio da se otkrije šta se tačno nalazi na dnu rupe.
Koristeći dve podmornice, ekspedicija je snimila nove fotografije i snimke unutrašnjosti Plave rupe i sačinila prvu 3D kartu onoga što se nalazi unutra.
”Napravili smo kompletnu sonarnu mapu od 360 stepeni. Izgleda zaista kul, sonar je skenirao celu 300-metarsku rupu", rekla je Erika Bergman, pilot, okeanograf i operativni menadžer misije.
Bergmanova kaže kako među najuzbudljivija otkrića spadaju dosad neviđeni stalaktiti, mineralne formacije u obliku ledenica, na oko 120 metara dubine, vrlo blizu dna. "To je bilo prilično uzbudljivo jer dosad se nije znalo da postoje."
Ona je oduševljena zaranjanjem u tamne dubine: "Jedna od luđih stvari u rupi je sloj sumporovodonika. U njemu nestaje karipsko sunce i sve se pretvara u potpuno crnilo. Tamo uopšte nema kiseonika i ne postoji nikakav život."
Zahvaljujući sonaru visoke rezolucije, Bergmanova i njeni saradnici mogli su da vide šta sadrži rupa.
"Na udaljenosti od 20 do 30 metara od stalaktita ili zida rupe mogu se savršeno videti svi detalji, bolje nego što bismo videli sopstvenim očima", kaže Erika Bergman.
Zanimljivo je da ekipa nije mogla da identifikuje sve što je pronašla. Neki nalazi s dna rupe još nisu identifikovani, a Bergmanova kaže kako ostaju "otvoreni za interpretaciju".
Istraživači su bili jako zadovoljni otkrićem da je Plava rupa prilično čista.
"Pronašli smo tek dva ili tri mala komada plastike", rekla je Bergmanova, naglasivši da je to umnogome plod rada Društva "Belize Audubon", koje nastoji da zaštiti rupu.
"Lepo je da postoje i ovakvi prostori na našoj planeti. Većina njih nalazi se u okeanima, ostali su tačno onakvi kakvi su bili hiljadama godina i ostaće takvi još hiljadama godina u budućnosti", objasnila je naučnica rekavši još kako je ljudski uticaj u Velikoj plavoj rupi gotovo nevidljiv.
Ekspedicija je prenošena uživo na kanalu Diskaveri 2. decembra 2018. Ideja je bila da se emituje uživo s dna rupe.
"Zaronili smo jutro pre snimanja i potom emitovali s broda i jasno naglasili da se radi o snimku starom nekoliko sati jer prenos uživo ipak bio previše zahtevan", rekli su.
U planu još jedna ekspedicija
Ekipa želi da pronađe i druge inovativne načine kako bi sliku iz okeana poslali na lične uređaje. Kao primer je istakla Međunarodnu svemirsku stanicu i način na koji astronauti šalju poruke uživo iz svemira i se tako povezuju s ljudima.
"Mislim da se živom interakcijom postiže vezivanje ljudi i daje im se prilika da se zainteresuju za istraživanje okeanskih dubina", smatra Bergmanova.
Posle zarona 2. decembra, brodovi su ostali uz Veliku plavu rupu još dve nedelje, kako bi prikupili sve podatke za sonarnu kartu od 360 stepeni. "Nismo ostavili nikakvu opremu. Napravili smo snimke i ostavili samo tragove", rekla je.
Ista ekipa istraživača već planira sledeću ekspediciju u vode oko Britanskih Devičanskih ostrva. Neće biti uključivanja uživo, ali nadaju se da će pronaći i snimiti podjednako uzbudljive prizore.
Kurir.rs/CNN Foto: Youtube/Printscreen
NE PROPUSTITE
