Let MH370 trebao je svim merilima biti savršeno običan.
Avion je poletio iz Kuala Lumpura u 00:40 sati po lokalnom vremenu 8. marta 2014. s 227 putnika i 12 članova posade prema svom odredištu Pekingu.
Nebo je bilo vedro, a mirnu noć remetio je samo povetarac koji je nosio olakšanje od zagušljivog dana.
Boeing 777, jedan od najsigurnijih komercijalnih aviona, popeo se na visinu od 10.670 metara i leteo je severoistočno prema Vijetnamu precizno prateći plan leta.
U 1:19 sati, malezijska kontrola letarekla je kapetanu, 53-godišnjem Ahmadu Zahariu Šahu, iskusnom pilotu s besprekornom karijerom, da kontaktira vijetnamsku kontrolu leta jer je avion uskoro izlazio iz malezijskog vazdušnog prostora.
'Malaysian 3-7-0, kontaktirajte Ho Ši Min (na frekvenciji) 120,1. Laku noć.'
Pet sekundi kasnije pilot je odgovorio, a njegove poslednje riječi, iako uobičajene za tu službenu komunikaciju, nakon nestanka aviona delovale su kao zastrašujuće pretkazanje.
'Laku noć, Malaysian 3-7-0.'
Nekoliko minuta kasnije transponder aviona je isključen što znači da je nemoguće bilo tačno pratiti lokaciju aviona na radaru. Na napore vijetnamskih kontolora leta da kontaktiraju posadu nakon što se avion nije javio kada je bilo predviđeno, odgovoreno je samo zlokobnom tišinom.
Za avionom je pokrenuta potraga vredna 145 miliona dolara koja je obuhvatila 120.000 kvadratnih kilometara. Uključeno je bilo više zemalja, među kojima Kina, Australija i Malezija, zbog početnih procena da je možda pao u Južno kinesko more.
Potraga je kasnije preusmerena na južni Indijski okean nakon što su vojni radari pokazali da je avion možda odstupio od planirane rute oštro skrenuvši nad Južnim kineskim morem kako bi odletreo natrag preko Malezije, a zatim skrenuo na severozapad prema Andamanskom moru.
Kompanija za podmorsko istraživanje Oučn Infiniti poslala je autonomna vozila bez posade da pretražuju morsko dno, u zamenu za naknadu od više milijuna dolara ako pronađu ostatke zrakoplova. Ali rezultata nije bilo i malezijska vlada ih je opozvala nakon šest meseci.
Nestanak MH370 smatra se jednom od najvećih zagonetki vazduhoplovstva i poredi se sa neobjašnjivim nestankom Amelie Erhart tokom leta preko Pacifika 1937.
Od tada se pojavio niz teorija zavere, od samoubilačke misije kapetana do pokušaja terorističke otmice koja je pošla po zlu.
"Kako bi ozbiljno shvatili bilo koju od tih teorija, moramo imati neke fizičke dokaze - rekao je pilot s 14 godina iskustva i 11.000 sati leta Boingom 777, koji je želeo ostati anoniman.
"S obzirom da nema fizičkih dokaza, u ovom trenutku sve bi bilo nagađanje", dodao je on.
Međutim, porodica žrtava kažu da je prerano zatvoriti poglavlje o MH370, posebno zbog toga što posledice nestanka aviona ne samo da pogađaju najbližu rodbinu nego i zabrinjavaju javnost koja će ubuduće sve više putovati avionima.
"To više nije nacionalno pitanje, nego međunarodno", kaže Grejs Nejtan, potparolka Voicea 370 (Glas 370), koji okuplja porodice žrtava.
"To može koristiti svima koji lete – to je usluga koju Malezija može učiniti svetu", kaže ona.
U junu 2018. ministar saobraćaja Entoni Loke našao se na udaru kritika jer je rekao da Malezija mora zatvoriti to poglavlje nakon bezuspešne četverogodišnje potrage.
Na petu godišnjicu nestanka Voice 370 će zatražiti od vlade da izdvoji sredstva koja bi privukla privatne kompanije s tehnološkom ekspertizom da krenu u potragu za avionom, s tim da bi novac dobile samo u slučaju njegovog pronalaska.
Međutim, prethodno ugovorena naknada za pronalaženje aviona, koja se kretala od 20 miliona do 70 miliona dolara, mogla bi biti gorka pilula za novu vladu koja se već bori s dugom od 243 milijarde dolara nasleđenim od bivše vlade.
Voice370 takođe želi da lobira u avio-industriji da nastavi uvoditi strože bezbedonosne procedure.
"Kako vreme prolazi, sada je više reč o tome da se spriječi da se tako nešto ponovno dogodi", rekla je Nejtan.
"Šta god im se dogodilo ne bi trebalo biti uzalud", smatra Nejtan čija je majka, En Dejzi, bila jedna od 227 putnika na letu MH370.
Kurir.rs/24 sata.hr
Foto: AP
NE PROPUSTITE
