Veruje se naime u postojanje „Bele strele“, specijalne jedinice milicije koja je radila sa dozvolom „odozgo“. Najpoznatiji mafijaši u zemlji za nju nisu bili nedodirljivi. A prema drugim verzijama bila je to tajna organizacija bivših čuvara reda.
Raspad Sovjetskog Saveza je izazvao strašnu ekonomsku krizu i pad životnog standarda. Organizovane kriminalne grupe su se pojavljivale kao pečurke posle kiše. Ubistva i reket su postali deo ruske svakodnevice.
U međusobnim okršajima su ginule i poznate vođe mafije, ali mnogi veruju da je za neka ubistva odgovorna upravo milicijska jedinica koja je odlučila da više ne igra po pravilima.
„Bela strela“ se prvi put spominje 1998. Na nju se požalo šef mafije Tigran Petrosjan, optužujući šefa policije u Smolensku Aleksandra Lomtikova za ubistvo jednog „biznis partnera“ i nestanak drugog.
Lomtikov i neki saradnici njegovog odeljenja su tada uhapšeni, ali i oslobođeni kroz mesec dana zbog nedostatka dokaza. Petrosjan je likvidiran kroz dve godine, a za njegovo ubistvo niko nije odgovarao.
Prema jednoj verziji „Bela strela“ je bila državna operacija protiv prodiranja mafije u politiku i zauzimanja glavnih sirovina zemlje. Veruje se da je 1994. poznati kriminalac Otari Kvantrišvili smaknut jer se već uveliko bavio izvozom nafte, drvne građe i obojenih metala, a gajio je i političke ambicije.
Kvantrišvili je imao svoje ljude na važnim državnim funkcijama i bilo je nemoguće uhapsiti ga i suditi mu za kriminalnu delatnost.
Iste godine dignut je u vazduh drugi poznati šef mafije Sergej Timofejev zvani Silvester. Nešto ranije je i ovaj „biznismen“ počeo da se bavi naftom.
Mafija se takođe oslanjala na mala i srednja preduzeća, a država je gubila ogromne poreske prihode. Pretpostavlja se da je tajna milicijska jedinica rešavala sve ove probleme.
Mnogi međutim veruju da država nije odgovorna za pojavu „Bele strele“, i da se radi o ličnoj inicijativi oficira milicije koji su se umorili od korupcije i nepravde.
Kao iskusni čuvari reda ovi „narodni osvetnici“ su otvorili lov na glavne mafijaše za koje je zakon bio nepisan. Kriminalci su nestajali bez traga, ginuli u eksplozijama ili bi ih jednostavno izrešetali na ulici.
„Bela strela“ je takođe provocirala međusobne sukobe bandita, a veruje se i da je jedan od najozloglašenijih ruskih plaćenih ubica 90-ih Saša Makedonski (Aleksandar Solonik) kao bivši saradnik milicije imao veze sa ovom tajnom organizacijom.
1995. godine Solonik je na spektakularan način uspeo da pobegne iz zatvora, a zatim iz zemlje. Ubijen je u Grčkoj kroz dve godine. 1998. dva člana Kurganske kriminalne organizacije ubijena su u zatvoru u isti dan.
Pretpostavlja se da su i oni sarađivali sa „osvetnicima“ i bili spremni da svedoče protiv milicije.
Početkom 2000-ih legenda o „Beloj streli“ je polako počela da pada u zaborav zajedno sa banditizmom. I danas je pitanje ko je likvidirao mnoge poznate mafijaše tih godina, a nema ni ljudi koji bi mogli da bilo šta posvedoče o nezakonitoj aktivnosti milicije, ako je toga uopšte bilo.
Kurir.rs/Russia beyond
Foto: Profimedia
NE PROPUSTITE
