Istraživači su analizirali lokacije ovih megalitskih platformi, takozvanih moaija, pa su otkrili da se oni obično nalaze u blizini izvora sveže vode. Nepravilno su raspoređeni duž obale.
"Njihova lokacija ne predstavlja čudno ritualno mesto, ali je svakako bilo simbolično za taj narod, bili su sastavni deo života zajednice", rekao je profesor Karl Lipo sa Univerziteta Binghemton iz Njujorka.
Uskršnje ostrvo ima više od 300 kipova, a svaki je napravila zasebna zajednica. Veruje se da su prvi kipovi postavljeni u 13. veku.
Verovalo se da spomenici predstavljaju pretke i da su bili deo rituala, ali kada se razmatrala njhova lokacija i način na koji su postavljeni, nije se nikad došlo do odgovora.
Kada se utvrdilo da spomenici uopšte nisu bili postavljeni blizu alatki i drugih stvari, došlo se do zaključka da su sigurno morali biti povezani sa izvesnim resursima.
Lipo se zainteresovao za tu teoriju, pa je njegov tim počeo da istražuje gde se narod Rapa Nui snabdevao vodom.
Ostrvo nema svoje stalne izvore, ali voda prolazi kroz pećine i zemlju.
"Zapazili smo da se tokom oseke odjednom na pojedinim delovima ostrva pojave izvori sveže pijaće vode, pa smo videli kako konji piju iz okeana. Tada se slana voda povuče, a izbije pijaća. A svaki put kad bismo videli svežu vodu, videli bismo kipove. Kad god bi pronašli svežu vodu, pronašli bi i postolja moaija (ahue). Sveža voda bi se zadržavala u kraterima na ostrvu formirajući jezerca", objasnio je Lipo.
Moai glave su bile postavljene na mestima gde je pijaća voda bila dostupna.
Ipak, Lipova grupa istraživača i dalje nema odgovor na pitanje zašto se kipovi razlikuju po veličini i drugim odlikama. Primera radi, statue, koje dostižu i do 9 metara visine, obrađene su vulkanskim pepelom. Pretpostavlja se da te odlike odražavaju kvalitet vode kako bi stanovnici mogli da pokažu nadmoć nad doseljenicima.
"Sve što vas ujedinjuje, čini vas jačim i to vam omogućava da preživite. Mislim da je to bila tajna Uskršnjeg ostrva", rekao je.
Rapa Nui civilizacija se raspala nakon dolaska Evropljana. Strana bolest, veruje se, odigrala je veliku ulogu u njihovom izumiranju uz eksploataciju robova 1860. godine.
Kurir.rs/Gardijan Foto: Profimedia
NE PROPUSTITE
