Najnovije vesti

OVAJ GRAD OD TOTALNE PROPASTI DELI JEDAN ZID: Pojavile se prve pukotine, ako se nešto ne uradi MORE NEĆE IMATI MILOSTI (VIDEO)
Foto: Screenshot

katastrofa

OVAJ GRAD OD TOTALNE PROPASTI DELI JEDAN ZID: Pojavile se prve pukotine, ako se nešto ne uradi MORE NEĆE IMATI MILOSTI (VIDEO)

Planeta

Jedan zid čuva jedan grad i njegovih desetak miliona stanovnika. Utvrda koja život znači čuva Džakartu, glavni grad Indonezije, od nekoliko metara dubokih voda Džakartanskog zaliva. Naime, indonezijski glavni dobrim delom sada se nalazi ispod površine mora.

Međutim, čak ni zid više nije potpuno siguran. Na nekim mestima je puknao, ponegde mutna i zagađena voda već prelazi preko zida.

 

Venecija, dragulj Italije i grad izgrađen na ostrvima, tone svake godine oko dva milimetra. Džakarta ih je davnih dana prestigla, a posebno je ugrožen severni pojas uz samu obalu, gde živi oko 4 miliona ljudi. Taj deo Džakarte nalazi se oko četiri metra ispod nivoa mora, a čak i zid koji bi trebao da ih čuva tone oko 25 centimetara svake godine.

 

"Ovde živim od 1981. godine, ali ne znam koliko dugo mogu ostati. Svake

godine je nivo mora sve viši", kaže stanovnik Sukesih.

Džakarta tone zbog siromaštva, i to u poprilično doslovnom smislu. Grad ne može da dopremi dovoljno vode iz okolnih rezervoara pitke vode i građani su prisiljeni da oslanjaju na duboke bunare i vodu ispod sopstvenih nogu. Zbog toga podzemni rezervoari se urušavaju i time doslovno snižavaju tlo.

 

Uzevši u obzir eksploziju novih stambenih zgrada, trgovačkih centara i vladinih kancelarija koje samo pojačavaju urušavanje podzemnih šupljina, jasno je da je problem teško rešiv. Izgradnja novih ulica dovela je do problema s odlaganjem kišnice, a istovremeno podzemni rezervoari ne mogu da prime kišu zato što asfalt nije porozan.

 

Tako je nastao začarani krug gde sve više ljudi treba sve više vode. A brojni se ne mogu ili ne žele osloniti na lokalne vlasti za napajanje vodom. Kako je to jedan od vlasnika stambene zgrade ispričao za BBC: "Bolje da koristimo svoju podzemnu vodu nego da se oslanjamo na vlasti. Zgrada kao moja troši puno vode", kazao je on.

Potapanje Džakarte dodatno pomaže jednostavna činjenica da čak ni reke više ne mogu normalno da teku. Naime, sve duži tokovi reka su ispod nivoa mora i svakog kišnog perioda Džakarti prete sve teže poplave.

 

Čak 13 reka teče kroz glavni grad Indonezije, a zemljište je pravo močvarno. Heri Andreas već 20 godina proučava Džakartu i njeno utapanje u moru. "Ako pogledate na naše brojke, one kažu da će do 2050. oko 95 odsto Džakarte biti pod vodom", kazao je za BBC.

 

Novi vodovodi su još tek u fazi planiranja, a stručnjaci upozoravaju da se Džakarti približava tački s koje nema povratka. Holandski stručnjak JanJap Brinkman već godinama radi na ovim problemima i kaže da su pre dvadesetak godina znali da grad tone, ali nisu imali pojma koliko.

"Nakon poplava 2007. godine smo proučavali podatke i otkrili smo da grad tone prosečno desetak centimetara svake godine. Neki delovi grada i puno više", rekao je Brinkman.

 

Više od 300.000 ljudi je evakuirano, pedesetak ljudi je poginulo u katastrofalnim poplavama te godine. Rešenje na papiru izgleda jednostavno. Grad se mora rešiti zavisnosti od podzemnih izvora vode ispod sopstvenih temelja. Tokio je imao sličan problem početkom šezdesetih godina. Tokom 20. veka grad je potonuo za četiri metra, ali onda su odlučili dopremati vodu iz okolnih regija. Tokio više uopće ne tone.

 

Međutim, u Indoneziji, čak ni godinama kasnije, nema nikakvih poboljšanja. Finansijski problemi, drugi infrastrukturni zahtevi, decentralizirane vlasti, sve to igra svoju ulogu u odlaganju gradnje vodovoda. Brinkman kaže da Džakarta ima samo nekoliko godina pre nego što će da doživi katastrofu.

Jedan drugi projekt, znatno ambiciozniji, s procenjenim troškovima od 40 milijardi dolara, traži izgradnju velikog morskog zida dugog četrdesetak kilometara preko Džakartanskog zaljeva. Pobornici kažu da bi dobili ogromnu veštačku lagunu i mesto za gradnju novog luksuznog grada usred zaliva.

Kritičari upozoravaju da hronični nedostatak komunalne infrastrukture u velikom delu Džakarte. U i oko samog grada teče desetak reka. U njih se ispušta većina otpadnih voda i velika većina toga bi završila u predloženoj laguni.

 

Kako sami kažu, dobili bi veliku septičku jamu plaćenu desetine milijardi dolara. Svi projekti zasad tapkaju u mestu, a ljudi se pitaju samo kad će zid popustiti i odneti njihove živote u Javansko more.

 

Kurir.rs/Avaz.ba

Foto: Screenshot

 

 

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...