Renata Dvan, direktorka Instituta za istraživanje razoružanja UN (UNIDIR), rekla je da sve države sa nuklearnim oružjem imaju programe nuklearne modernizacije. Situacija sa kontrolom oružja menja se, delimično i zbog strateškog utrkivanja između Kine i Sjedinjenih Država, rekla je.
"Tradicionalni dogovori o kontroli naoružanja urušavaju se jer se javljaju novi tipovi ratova, raste broj oružanih grupa i privatnih snaga te zbog novih tehnologija koje brišu granicu između napada i obrane", rekla je Dvanova.
Kako su razgovori o razoružanju u zastoju već dve decenije, 122 države potpisale su sporazum o zabrani nuklearnog oružja, delimično zbog frustracije, a delimično zbog prepoznavanja opasnosti, ističe Dwan.
"Vreme je da priznamo, a mediji su propustili da stave u žižu to pitanje, da je opasnost od nuklearnog rata sada posebno visoka, a opasnosti od korišćenja nuklearnog oružja, zbog nekih od faktora koje sam navela, najveće su dosad od Drugog svetskog rata", istaknula je.
Sporazum o zabrani nuklearnog oružja (Treaty for the Prohibition of Nuclear Weapons) podržala je Međunarodna kampanja za ukidanje nuklearnog oružja (ICAN), dobitnica Nobelove nagrade za mir 2017. Sporazum je do sada ratificiralo 23 od ukupno 50 država potrebnih da bi stupio na snagu. No sporazumu se oštro protive SAD, Rusija i druge koje poseduju nuklearno oružje.
Kuba je takođe ratifikovala sporazum 2018., 56 godina od raketne krize u kojoj je svet bio najbliže nuklearnom ratu. Svet je tih 13 dana tokom hladnog rata strepo od nuklearnog sukoba između Moskve i Vašingtona. Svet ne bi smeo da zanemari opasnost od nuklearnog oružja, smatra Dvan i ocenjuje da je to hitno pitanje kojim se Savet bezbednosti UN ne bavi dovoljno.
Kurir/Euronews
Foto Profimedia
NE PROPUSTITE
