Za sobom je ostavila ogromne posledice koji se i danas osećaju u holandskom gradu Utrehtu. Šta se zapravo dogodilo pitanje je na koje niko nije mogao da odgovori sve do nedavno. Nova naučna studija nudi objašnjenje za formu koju je ta katastrofalna oluja imala. Kasni 17. vek bio je posebno izazovan za Holandiju - našli su se u ratu sa nekoliko stranih sila, uključujući Francuze i Engleze. Godina 1672. je poznata kao ozloglašena u holandskoj istorijikao "Godina katastrofe" .
Utreht je bio u bankrotu, objašnjava Gerard van der Šrir iz kraljevskog Instituta za meteorologiju. To je dovelo grad u stanje potpune nespremnosti za bilo kakvu prirodnu katastrofu, koja ih je čekala dve godine kasnije. Sreda 1. avgust 1674. bio je tipično topao i vlažan letni dan u severozapadnoj Evropi.
Prema kraju dana, na nebu su počeli da se razvijaju olujni oblaci, što nije bilo ništa neobično za vruć letni dan. Međutim vetar, grmljavina i oluja nisu gubili na snazi - već su eskalirali. Oko 18 sati sa neba se spustila zastrašujuća sila koja je počela da krči svoj put prema severu kroz celu regiju, ostavljajući iza sebe pustoš.
"U Briselu je grad bio veličine klikera, mnoga stabla nestala su sa lica Zemlje, a leteli su i delovi kuća. U Strasbourgu je grad bio veličine bebine glave" pisale su tadašnje novine. Holandski trgovac Geret Jens Koh posle stravične oluje napisao je pesmu u kojoj je opisao kako su brodovi u Amsterdamu "iščupani iz vode i leteli nekoliko metara kroz vazduh". Koh govori i o farmerima koji posle uništenja nisu uspeli da prepoznaju vlastita polja. Drveća koja su ih krasila su nestala, kao i crkveni tornjevi. Utreht je najgore prošao, a posledice su i danas vidljive.
"Katedrala Dom je najbolji svedok oluje", kaže van der Šrir. Centralni deo građevine oluja je sravnila sa zemljom i ostala je samo ogromna rupa između tornja i kora. Brojne druge crkve u Utrehtu su nepovratno oštećene, ostae su bez tornjeva koji u gomili đubra nisu pronađeni. Svedoci oluje isticali su dve čudne stvari. Jedna od njih je ta što je šteta bila vrlo lokalizirana. Zgrade u jednoj ulici su bile sravnjene sa zemljom, dok su u drugoj ostale netaknute. Druga stvar je da je oluja bila kratkog daha. Od kad se zacrnelo nebo i počelo da duva pa trenutka kada se nebo razvedrilo prošlo je samo 15 minuta.
Meteorolozi su 1980. zaključili da je šteta u Utrehtu morala da bude rezultat tornada, koji može vrlo brzo da "očistiti područje" i ostaviti za sobom lokalizovani trag uništenja. Ali Šrir i njegove kolege danas imaju bolje objašnjenje za ovu misterioznu oluju, smatrajući da bi tornado bio logičan odgovor za štetu u jednom delu grada, ali ne i za snažno delovanje na širokom području severozapadne Evrope.
Ali su smatrali da tip oluje nazvan je "bow echo" to može. Taj termin je relativno nov u meteorologiji, a izraz je prvi put korišćen pre 40 godina - u vreme šire upotrebe meteoroloških radara. Reč je o širokim olujama u obliku luka, koji može da bude dugi do nekoliko stotina kilometara. Prolaze preko područja u roku od nekoliko sati, a povezani su sa jakim i lokalizovanim naletima vetra koji su ravnih linija. Vetrovi se spuštaju ravno prema zemlji velikom brzinom, a u kontekstu "jeke", nastavljaju da se kreće paralelno sa površinom zemlje.
"Uspeli smo da rekonstruišemo tok legendarne oluje i potkrepimo ga sa slikama uništenja", zaključuje Šrir.
Kurir.rs/Express.hr
Foto Profimedia
NE PROPUSTITE
