Vladajuće stranke u velikom broju evropskih zemalja doživele su neugodna iznenađenja na izborima za poslanike Evropskog parlamenta, pokazuju preliminarni rezultati.
I na jugoistoku Evrope glasači su izabrali da ih u EU stranke predstavljaju sa nešto drugačijim odnosom snaga od onog u skupštinama kod kuće.
Snažne udare pretrpele su vladajuće stranke u Nemačkoj, Francuskoj i Velikoj Britaniji, ali i Grčkoj i Hrvatskoj, donekle i Sloveniji.
Vladajuće snage popravile su rezultate u Mađarskoj i Italiji.
Složeni mehanizam izbora trajao je četiri dana, tokom kojih su građani 28 zemalja članica birali 751 poslanika institucije koja sedište ima u Briselu i Strazburu.
Ovaj broj smanjiće se onog trenutka kada Velika Britanija napusti Evropsku uniju - deo mandata biće raspodeljen ostalim zemljama, a deo biti sačuvan za buduća proširenja, pa će zbog toga pojedini poslanici koji su danas izabrani, ostati kod kuće.
Vladajuća Hrvatska demokratska zajednica (HDZ) i opoziciona Socijaldemokratska partija (SDP) osvojile su identičan broj mandata - po četiri.
Pošto su predizborna istraživanja, kao i rezultati na prethodnim izborima, davali veliku prednost HDZ-u, izjednačeni rezultat dve velike stranke došao je kao iznenađenje - SDP se dugo nije ovako približio vladajućoj stranci desnog centra.
"Mnogi strahuju za krov nad glavom, veliki broj građana živi na ivici siromaštva.
Zato najavljujem da nećemo odustati od naše borbe za povećanje plata i penzija u Hrvatskoj", sa priličnom euforijom po objavi rezultata poručio je predsednik SDP-a Davor Bernardić.
Lider HDZ-a Andrej Plenković bio je vidno nezadovoljan rezultatima njegove stranke koja je očekivala bar još jedan, ako ne i dva mandata.
"Od sutra krećemo u analizu, videćemo šta smo mogli bolje, ali mislim da smo uoči današnjeg dana napravili sve.
Današnji dan je naša relativna pobeda, ali bili bismo zadovoljniji petim mandatom."
Preostalu trećinu mandata dele četiri liste sa po jednim poslanikom.
Najveće iznenađenje među njima je uspeh liste nekadašnjeg sudije Mislava Kolakušića koji je bez prethodnog učešća u politici, insistirajući na borbi protiv korupcije i promeni sistema, stigao do četvrtog mesta.
Po mandat je osvojila ultradesna lista koju predvodi Ruža Tomašić, antisistemska stranka Živi zid, kao i liberalna Amsterdamska koalicija.
Lista Samostalne demokratske srpske stranke (SDSS) Milorada Pupovca osvojila je 2,67 odsto glasova i neće imati predstavnike u Evropskom parlamentu.
Pokazali smo da nismo za potcenjivanje, dokazali smo se i doprineli smo razotkrivanju onoga što u Hrvatskoj nije htelo da se vidi", kaže u intervjuu za BBC na srpskom lider SDSS-a Milorad Pupovac.
Upravo u predizbornoj kampanji koja je izazvala veliku pažnju, Pupovac vidi veliki dobitak.
"Kampanjom smo pokazali odnos prema Srbima, ali i prema manjinama uopšteno, stanja ultradesnih i proustaških grupacija koje su u našem ogledalu pokazale lice.
Kampanja je za mnoge ljude bila emancipatorska i ona je postigla efekat svojevrsnog društvenog apela da se stvari u Hrvatskoj moraju menjati."
Pupovac kaže da je ovakav rezultat "solidan temelj za ubuduće", a prva naredna politička utakmica u Hrvatskoj su predsednički izbori krajem 2019. godine.
"Hrvatska politika u jednom svom delu ide prema ultradesnim snagama, desni centar HDZ-a je oslabio ovim izborima, dok je i na levom centru došlo do preraspodele.
Predsednički izbori će biti prilika za razgovore kako ući u utakmicu za prvog čoveka zemlje", najavljuje Pupovac i dodaje da će SDSS nastaviti sa politikom razotkrivanja i emancipacije.
U Grčkoj, opoziciona Nova demokratija prema izlaznim anketama ostvarila je prednost u odnosu na vladajuću Sirizu od gotovo devet odsto.
Takav rezultat naveo je premijera Aleksisa Ciprasa da najavi raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora, a kao mogući datum pominje se 30. jun.
"Na grčkom narodu je da odluči - ja neću bežati od borbe, ulazimo u bitku kao što smo i uvek", poručio je Cipras posle razočaravajućeg rezultata.
U Mađarskoj je rezultat bio potpuno drugačiji - stranka premijera Orbana osvojila je više od polovine glasova izašlih birača.
Time je dodatno ojačana Orbanova uloga i u budućem slaganju kockica vlasti na evropskom nivou.
Dosadašnje članstvo njegove stranke Fides u grupaciji konzervativnih partija mnogi dovode u pitanje i povezuju ga sa mogućim priključivanjem grupaciji stranaka krajnje desnice.
"Do sada je slagalica posle evropskih izbora bila jednostavna - konzervativci i socijalisti bi se dogovorili, izbrojali glasove i formirali glatku većinu.
Sada niko ne može da kaže kako će izgledati većina na kraju", pokušao je da uvede nove elemente u buduće razgovore Orban.
U Sloveniji se još jednom pokazalo koliko je politička scena dubinski podeljena - od ukupno osam mandata, po četiri su osvojile članice vladajuće koalicije i opozicionih stranaka.
Najviše pojedinačnih mandata osvojila je konzervativna stranka Janeza Janše u koaliciji sa liberalima - ukupno tri, dok je četvrti mandat opoziciji pripao stranci Nova Slovenija.
Stranka premijera Marijana Šareca osvojila je dva mandata, dok su dobar rezultat napravile Socijaldemokrate sa dva mandata.
Na nivou Evropske unije, izborni dan obeležila je rekordna izlaznost birača u poslednje dve decenije - prosečno je na nivou EU glasalo 50,5 odsto birača.
Posle četiri decenije, prvi put velika koalicija desnog i levog centra neće biti dovoljna za formiranje evropske vlasti jer su ove dve grupacije zajedno osvojile 44 odsto poslaničkih mandata.
Prognoze su da bi u vlast mogla da se uključi grupa liberala koju je ojačao Emanuel Makron - na evropskom nivou, značajno je ojačao, ali je na nivou Francuske izgubio od ultradesničarke Marin Le Pen.
Poraz Makrona jedan je od najozbiljnijih udaraca koje su vladajuće garniture u Evropi doživele na ovim izborima.
"Zeleni" su ostvarili istorijski rezultat ponajviše zahvaljujući odličnom rezultatu u Nemačkoj gde su druga partija po snazi, preskočivši Socijaldemokratsku partiju (SDP).
Snažan udarac za SDP mogao bi da otvori i pitanje učešća ove stranke u nemačkoj nacionalnoj vlasti, gde je u koaliciji sa konzervativcima koje napušta Angela Merkel, čiji rezultat takođe nije na nivou prethodnog glasanja.
Krajnja desnica osvojila je gotovo duplo više glasova u odnosu na prethodne izbore, pre svega zahvaljujući dobrom rezultatu italijanskog populiste Matea Salvinija.
Ipak, ako im se ne priključi Viktor Orban i drugi evropski populisti, ostaće daleko od željenih bar 70 glasova sa kojima bi mogli da imaju izvestan uticaj.
Rezultati u Velikoj Britaniji potpuno su drugačiji od svih dosadašnjih izbora.
Stranka Bregzit Najdžela Faraža osvojila je 21 mandat, a liberalne demokrate 10, dok su tradicionalne stranke Laburisti na 7, a Konzervativci na samo dva mandata.
Iako je i u Britaniji izlaznost bila veća nego na prethodnim izborima za Evropski parlament, poslanici koji su izabrani mogli bi da budu vlasnici svega nekoliko meseci - do eventualnog konačnog Bregzita.
NE PROPUSTITE
Kurir.rs/BBC
Foto: EPA
