"Mrtva zona", takozvana hipoksija, podrazumeva veoma nizak nivo kiseonika. Voda u ovom zalivu ima toliko nisku koncentraciju kiseonika da više nije pogodna za život.
Decenijama su istraživači pratili koliko će biti velika "mrtva zona" u Meksičkom zalivu. Mrtve zone su prvi put primećene u ovom području 70-ih godina i od tada se uvećavaju.
Prognozira se da će se u Meksičkom zalivu u julu pojaviti druga najveća mrtva zona koja bi iznosila oko 22.576 kvadratnih kilometara, i to u mestima gde ima ribarskih brodova.
Najveća do sada zabeležena bila je ona iz 2017. godine, površine 22.730 kvadratnih kilometara.
Glavni uzrok ove katastrofalna pojave su velike količine azota iz reke Misisipi. Tamo dospevaju zbog đubriva sa mnogobrojnih farmi.
Zagađenje tako podstiče masovni razvoj fitoplanktona koji se posle smrti nakupljaju i razgrađuju na morskom dnu i stimulišu razvoj bakterija. One konzumiraju alge i velike količine kiseonika i na taj način ubijaju organizme koji žive na dnu mora.
Misisipi sada ima tri puta veću količinu azota od one koju su istraživači ranije viđali, a fosfor se udvostručio zbog ljudskih aktivnosti.
Američka agencija za zaštitu životne sredine oformila je i radnu grupu kako bi se razmatralo ovo pitanje.
Kurir.rs/CNN Foto: Youtube/Printscreen
