Američki ratni brod USS Indijanapolis isplovio je 28. jula 1945. iz Guama bez pratnje, a trebao je da se sretne sa bojnim brodom Idaho u zalivu Lejte i da zajedno pripreme napad na japanski grad Hirošima. Indijanapolis je nosio opremu za nuklearnu bombu, a narednog dana brod je mirno plovio krod Pacifik. Mornari su prekraćivali vreme kartanjem ili čitanjem, da bi jedna japanska podmornica posle ponoći iznenada napala brod i potopila ga.
Jedan torpedo je pogodio brodski rezervoar a drugi sredinu broda, koji je potonuo za samo 12 minuta.
Od 1.196 ljudi na brodu, samo 900 njih preživelo udare i dospelo je u vodu, a potonuće broda bio je tek početak najgore noćne more ljudi na njemu.
Usledilo je ono što se smatra najgorim napadom morskih pasa u istoriji. Naime, preživeli su plutali u okeanu i vrlo brzo su ih napali nemilosrdni morskih predatori!
Morske pse su privukli zvukovi eksplozije, potonuće broda i tragovi krvi povređenih. Iako brojne vrste morskih pasa žive u otvorenim vodama, nijedna se ne smatra agresivnom poput psa trupana oblokrilca, velikog morskog psa koji raste do tri i po metra.
Glavno obeležje za raspoznavanje su mu velika zaobljena peraja, koja su na krajevima bele boje a za nju je tipično da napada u jatima.
Oni su se sjatili oko mornara, koji su jedino mogli da gledaju kako peraja kruže oko njih. Prve noći morski psi fokusirali su se na plutajuće mrtvace, ali panični pokreti preživelih i lupanje po vodi kojim su hteli da ih oteraju privukli su ih još više.
Kako su morski psi usmerili svoju pažnju prema živima, naročito ranjenima, mornari su pokušali da naprave tzv. karantin ljudi s otvorenim ranama, a čim bi neko umro, odgurnuli bi ga daleko u nadi da će zameniti telo za malo predaha od ralja morskih pasa.
Brojni preživeli su bili paralizovani od straha, pa nisu mogli ni da jedu ni da piju ostatke sakupljene sa potonulog broda. Jedna grupa je napravila kobnu grešku - otvorili su konzervu mesa i morski psi su navrli na njih pre nego su uspeli da je probaju.
Ostali su tada pobacali sve što imaju od mesa. Oni koji su preživeli svedočili su kako su se nožu čuli urlici ljudi koje bi nemilosrdne životinje povukle ka dnu.
Morski psi su ih napadali i grizli danima, a na pomolu nije bilo nikakvog znaka da će biti spaseni.
Inače, mornarički obaveštajci su presreli japansku poruku da je Indijanapolis napadnut, ali su mislili da se radi o triku pa su je zanemarili. Mornari su na kraju shvatili da najveću šansu za preživljavanjem imaju ako se grupišu u velike grupe a mada su oni na marginama ili usamljeni bili najviše izloženi čeljustima morskih pasa.
Kako su dani prolazili, veliki broj ljudi podlegao je gladi, vrućini i halucinacijama izazvanim pijenjem morske vode. Ti koji su pili vodu doživljavali su napade ludila, pena im je izlazila na usta i mahnito su vikali na morske pse, jecali, zapomagali i bili napadnuti.
S obzirom da su postajali velika pretnja drugima i mamac, mornari su ih često sami utapali i tako im kratili muke spasavajući vlastite živote. Četvrtog dana, u 11 sati ujutru, američki avion uočio je preživele i radiom pozvao pomoć.
Kroz nekoliko sati stigao je drugi avion kojim je upravljao poručnik Adrijan Marks. Kad je ugledao uživo napade morskih pasa, oglušio se na jasnu naredbu i sleteo u napadnute vode kako bi pomogao ranjenima. Nakon ponoći je pristigao brod USS Dojl, koji je spasao poslednje preživele iz mora. Od cele posade Indijanapolisa 1.196 ljudi - preživelo je njih 317. Prema proračunima, od direktnih napada morskih pasa umrlo je bar njih 150, ali teško je to utvrditi.
(Kurir.rs/Express.hr/Foto: Profimedia)
NE PROPUSTITE
