Obično zamrznut teren okovan snegom i ledom, koji je ključni deo Zemljinog sistema hlađenja, izbacuje ugljen-dioksid u atmosferu i pogoršava ionako ugroženu klimu.
Usled ogromnih požara na severu Rusije, Aljasci, Grenlandu i u Kanadi, u junu je u vazduh izbačeno 50 megatona ugljen-dioksida, a 29 megatona u julu, što daleko premašuje prethodni rekord što se tiče Arktika. U prethodnih 11 dana avgusta u vazduh je izbačeno 25 megatona ugljen dioksida, a ukupna emisija ugljen-dioksida u atmosferu od početka godine ekvivalentna je emisiji koju proizvede 36 miliona automobila godišnje, poručili su iz "Grinpisa".
Kako se navodi, ovo su do sada najistrajniji požari u sedamnaestogodišnjoj bazi podataka evropskog satelitskog monitoring sistema, sa vatrom čiji je intenzitet, kako kažu stručnjaci, daleko iznad proseka, piše Blic.
Rusija je najviše pogođena požarima, a dim iz Sibira i drugih gorućih površina proširio se u brojna područja Rusije i Evrope, na zapadu do Danske, a na istoku do zapadnih obala Kanade.
NASA na svojim stranicama upozorava da dim sadrži brojne polutante i štetne sastojke, od ugljen-monoksida, preko policikličnih aromatskih ugljovodonika, metala i dioksina, do čestica pepela i čađi, koje mogu biti štetne za zdravlje, posebno dece i starijih.
Anti Liponen iz Meteorološkog institute Finske procenio je da je pogođeno produčje veličine pet miliona kvadratnih kilometara.
Karli Filips iz Unije zabrinutih naučnika kaže da su požari na Aljasci spalili 7,3 milion hektara šume od 2000. godine, što je više nego dvostruko od onih u prethodnih 20 godina.
Takođe, emisije ugljen-dioksida iz ovih požara mogli bi ubrzati zagrevanje planete. Ekosistem Aljaske sadrži ogromne količine ugljenika u ledu i tlu koji se akumulirao tokom milenijuma.
Crna čađ takođe pada na arktički led slabeći njegovu sposobnost refleksije sunčeve toplote, a satelitski snimci sa Grenlanda ovog meseca su otkrile da su se požari raširili na teritoriju veličine 380 kilometara kvadratnih.
Arktik nije jedini region koji je pogođen. Do sada je u EU ove godine bilo 1.600 požara većih od 30 hektara, što je četiri puta veće od godišnjeg proseka tokom prethodne decenije, navode iz Agencije za monitoring atmosfere Kopernik.
Iako požari na severu Rusije, Sibiru i Grenlandu besne već treći mesec, sa rekordnim veličinama spaljenih šuma i zemljišta i količinama gasova, svetska javnost se "probudila" tek nedavno.
Letnji požari u Sibiru deo su uobičajenog, prirodnog godišnjeg ciklusa. Međutim, zbog klimatskih promena, odnosno ekstremnih temperatura, suša i snažnih vetrova, oni su ove godine poprimili razmere bez presedana, a čini se da će vremenske prilike u naredne dve nedelje pogodovati njihovom jačanju.
(Kurir.rs/Tanjug/Foto: AP / Maria Khlystunova / Ministry of Forestry of the Krasnoyarsk Territory)
NE PROPUSTITE
