Bez puteva, bez stalnih građevina; samo prostrano nebo, čupava suva trava i vetrovi koji metu. Ovo je zemlja Džingis kana, ratnika koji je pokorio svet na konju. Njegova priča ispunjena je otmicama, krvoprolićima, ljubavlju i osvetom. Džingis kan nekada davno vladao je svime između Tihog okeana i Kaspijskog jezera.
I pre nego što će umreti, zatražio je da se sahrani na tajnom mestu. Ožalošćena vojska prenosila je njegovo telo u njegov rodni kraj, ubijajući svakoga na koga bi naišla kako bi sakrila put kojim se kretala. Kad su vladara napokon sahranili, njegovi vojnici su projahali na 1000 konja preko tog mesta kako bi uništili svaki trag.
Za 800 godina od njegove smrti niko nije uspeo da pronađe grob Džingis kana.
Strane ekspedicije pokušale su da ga traže kroz istorijske tekstove, preko prostranstava, čak i posmatrajući Mongoliju iz svemira.
Nacionalna geografija je pokušala satelitskim snimcima da pronađe grobno mesto. A ono što je u svemu tome najzanimljivije jeste da – Mongoli ne žele da se uopšte nađe. Nije stvar u tome da Džingis kan ne bi bio značajan za tu zemlju, upravo suprotno. Njegov lik je na novčanicama i na votki. Ovako popularan verovatno nije bio još od svoje smrti 1227.
Za stranca bi moglo da bude komplikovano da razume taj tabu u potrazi za grobom.
Opiranje pronalasku često je povezivano sa pričama o prokletstvu, o verovanju da će svet prestati da postoji ako se grob pronađe.
Reč je legendi o Tamerlanu, tursko-mongolskom kralju iz 14. veka čiji su grob sovjetski arheolozi otvorili 1941. Odmah nakon uznemiravanja tog groba, nacistički vojnici napali su SSSR, počelo je krvoproliće na istočnom frontu.
But Uelun, prevodilac, smatra da je reč o poštovanju. Džingis kan jednostavno nije hteo da ga pronađu.
"Oni su uradili toliko toga, sve u nastojanju da sakriju grob", istakla je. Njegovo otvaranje bilo bi kršenje njegove poslednje želje.
Osim toga, i mnogi tehnički problemi sprečavaju pronalazak groba. Mongolija je ogromna i nerazvijena, više od sedam puta je veća od Velike Britanije, a ima samo 2 odsto dužine britanskih puteva.
Stanovništvo je tako retko da je ređe naseljen od nje samo Grenland. U takvim okolnostima, svaki pogled predstavlja epska divljina.
Doktor Dimadžav Erdenebatar, šef Odeljenja za arheologiju Državnog univerziteta u Ulan Batoru, bio je deo prve zajedničke ekspedicije koja traži grob.
Japansko-mongolski projekat nazvan "Gurvan Gol", u prevodu "Tri reke", fokusira se na Džingis kanovo rodno mesto u provinciji Khnti kroz koju protiču reke Onon, Kerlen i Tul. Bilo je to 1990., iste godine kad je došlo do mongolske demokratske revolucije. Međutim, sa novom vlašću je obustavljena potraga.
Erdenebatar veruje da su pripadnici naroda Siongnua bili preci Mongola, što je teorija u koju je verovao još Džingis kan. Zanjući njihove pogrebne običaje, to bi možda moglo da pomogne u potrazi za Džingis kanom. Kraljevi Siongnua sahranjivani su na dubinu veću od 20 metara u komore od balvana, s oznakom na površini u obliku kvadrata od kamenja.
Erdenebataru trebalo je 10 godina da iskopa prvi grob u kome je pronašao mnoge dragocenosti.
Mnogi veruju da je Džingis kanov grob ispunjen sličnim blagom prikupljenim širom mongolskog carstva. To je jedan razloga zašto je zanimanje stranaca i dalje tako snažno.
Takav grob bi mogao da se sakrije pukim uklanjanjem kamenja za označavanje, a s glavnom komorom na dubini od 20 metara moglo bi biti nemoguće pronaći ga u prostranstvima Mongolije.
Kad su pitali Erdenbatara da li misli da bi Džingis kanov grob ikada mogao da bude pronađen, odgovorio je mirnim, skoro nezainteresovanim sleganjem ramena. Već i sada njegov život neće biti dovoljan za sav njegov rad. Istorija je prevelika.
Legende kažu da je Džingis kan sahranjen na vrhu planina Kentii, Burkan Kaldun, oko 160 kilometara severoistočno od Ulan Batora. Na toj planini se sakrivao još kao mladić i zaklinjao se da će se tamo vratiti tek kad umre.
Naučnici se, opet, ne slažu gde bi tačno mogao da se nalazi na toj planini.
Naučnici koriste istorijske zapise kako bi locirali grobno mesto, samo, slike do kojih dolaze često su kontradiktorne. 1000 konja koji galopiraju sugerišu da je reč o dolini ili niziji.
Da stvar bude gora, identifikovano je čak pet planina koje se zovu Burkan Kaldun, a na tu jednu koja se smatra svetim mestom, ne mogu da stupe žene.
Čak je i okolina bila zatvorena za sve osim za kraljevsku porodicu.
Kan Kentii danas je strogo zaštićeno područje pod UNESCO-om, tako da je Burkan Kaldun ostao je van dosega istraživača.
Zašto to ostaje tako kontroverzna tema u Mongoliji? Džingis kan je naprosto najveći mongolski junak.
Zapad ga se seća samo kao osvajača, a Mongoli ga se sećaju po onome što je stvorio. Njegovo carstvo povezivalo je Istok i Zapad, omogućilo je procvat Puta svile. Njegova vladavina je otkrila koncepte diplomatskog imuniteta i verskih sloboda. Uspostavio je pouzdanu poštansku službu i korišćenje papirnog novca. Džingis kan nije samo pokorio svet, on ga je i civilizovao. On je do danas ostao lik od ogromnog poštovanja, što je razlog zašto Mongoli žele da mu se grob ne uznemirava. "Da je hteo da ga pronađemo, ostavio bio nam nekakav znak", smatraju.
Kurir.rs/Express.hr Foto: Profimedia
NE PROPUSTITE
