Nacisti su "milosrdnu smrt" namenili svima koji su bili psihički bolesni, mentalno retardirani ili su patili od genetskih poremećaja.
U Evropi okupiranoj nacistima, mali ljudi - ili kako ih često zovu patuljci - bili su posebno ranjiva grupa. Nedugo pre rata, u Rumuniji je porodica patuljaka preživljavala nastupajući kao zabavna trupa - plešući, pevajući i svirajući minijaturne instrumente. Porodica Ovic, koja je nastupala pod imenom trupa Lilliput, putovala je kroz Mađarsku, Čehoslovačku i Rumuniju, služeći se raznim jezicima, uključujući i jidiš.
Na nesreću Ovicovih, kad je Dizni 1937. napravio megahit Snežana i sedam patuljaka, Hitler je postao velik obožavatelj tog filma. Iako je zbog antiameričkog stava sam film bio zabranjen u Nemačkoj, imao je svoje mesto u Hitlerovoj privatnoj kolekciji. Simpatična priča osvajala je Adolfa Hitlera, ali ga je i nervirala jer je pokazivala tehničku nadmoć SAD u filmskoj produkciji i animaciji.
Ni sam Hitler verovatno nije slutio da će imati priliku da dobije sopstvenih sedam patuljaka, iako u toj priči neće biti Snežane, već samo čisto zlo u obliku Jozefa Mengelea.
Godine 1940. antisemitski zakon zabranio je svim Jevrejima javne nastupe, a porodica Ovic nije imala drugog izbora nego da sakrije svoje poreklo i nastavi da nastupa da bi preživeli. Grupa se sastojala od 12 članova koji su svi bili patuljci i rod, a neki su nakratko uspeli da pobegnu nesrećnoj sudbini, da bi na kraju završili pred SS streljačkim vodom. Ironično, bolje je prošlo njih sedam koji su 12. maja 1944. uhvaćeni i prevezeni u koncentracioni logor Aušvic.
Tamo su došli u ruke "anđelu smrti", Mengelu, fetišisti bizarnih i okrutnih medicinskih eksperimenata koje je sprovodio na tzv. "frikovima prirode", ljudima sa deformacijama i abnormalnostima, u šta je ubrajao i ljude patuljastog rasta. Svoju je kolekciju ispitanika nazivao i "moj vlastiti zoološki vrt". Lako je zamisliti bolesno uzbuđenje koje je osetio kada ga je čuvar probudio oko ponoći 19. maja 1944. da mu kaže da je u logor pristigla porodica patuljaka - Rozika, Francika, Avram, Freida, Miki, Elizabet i Perla Ovic.
"Smešio se kao dete na božićno jutro", kasnije su pričali svedoci događaja, prepričavajući da je podizao jednog po jednog sa zemlje, odmeravajući ih poput igračaka. Iako im se obraćao ljubazno, eksperimenti koje je nad njima sprovodio bili su zastrašujući.
"Najbolesniji su bili ginekološki eksperimenti. Ubrizgavali su nam razne tečnosti u matericu, gurali predmete u vaginu, izvlačili krv, boli nas i odstranjivali delove tkiva koje su nazivali uzorcima. Nemoguće je opisati tu bol koja bi trajala danima nakon eksperimenta, tako da nismo mogle da hodamo", zapisala je Elizabet Ovic.
Koliko su okrutne bile te procedure svedoči i činjenica da je Mengeleov asistent odbijao dalje da učestvuje u eksperimentima jer se sažalio nad malim ženama. Mengele nikako nije želeo da ih ubije, barem ne još, pa je odlučio da se dalje sam "zabavlja" sa njima.
"Izvlačili su nam tečnost iz kičme, bez ikakvog anestetika naravno, čupali su nam zdrave zube. Kad bismo padali u nesvest, čupali su nam pramen po pramen kose da nas bol razbudi. Često bi izvodili bolne eksperimente na našim mozgovima preko nosa, rezali bi nam tkivo u ustima, na rukama", ispričala je Elizabet.
Ipak, koliko god Mengele bio čudovište, u jednu ruku on je za Ovicove bio i spasilac - nije dozvoljavao stražarima da ih vode na smaknuće jer "ima puno posla na njima". Mengele im je često tepao i recitovao - "iza sedam planina krije se mojih sedam patuljaka", a žene iz porodice Ovic obraćale su mu se s "vaša ekscelencijo" i pevale mu kad bi to od njih tražio. Kao da su imale izbora.
Mengele im je ponekad nosio i poklone - igračke ili slatkiše koje bi uzimao od ubijene dece u logoru. Poklone je najčešće primao 18-mesečni sin Lije Ovic. Dete mu je jednom čak reklo "tata", ali Mengele ga je ispravio rekavši da mu je "samo ujak", a potom bi malo laskao Frejdi, koja mu je bila miljenica, govoreći joj kako je lepa. Među ostalim invazivnim procedurama koje je sprovodio nad njima, Mengele im je u uši ulivao prvo vrelu, pa ledenu vodu, u oči im je ukapavao razne hemikalije od kojih su privremeno bili slepi - nije imao nikakvih moralnih ni lekarskih ograničenja.
Znajući koliko Hitlera oduševljavaju patuljci, Mengele je odlučio da snimi film u "kućnoj verziji" u kojem su Ovicovi morali da pevaju nemačke pesme da bi zabavili Firera. Tada je porodica bila svedok okrutne smrti dvoje drugih patuljaka, koji su kuvani dok im se mesto nije odvojilo od kosti. Mengele je želeo da njihove skelete izloži u muzeju u Berlinu.
Jednog dana im doveo frizera i šminkera i naredio da nastupaju pred SS odredom na pozornici. Nesrećnici su stali na pozornicu, a on im je naredio da se poskidaju, pa je velikim štapom pokazivao na sve njihove delove tela, a posebno na genitalije, dok se publika smejala.
"Predstava" je bila hit, a Ovici poniženi i prestravljeni. Većina članova porodice nije očekivala da će preživeti logor, ali kad su Rusi oslobodili Aušvic početkom 1945, Mengele je na brzinu zgrabio svoje papire i pobegao. Uz pomoć SAD, kojima je predao rezultate svojih medicinskih istraživanja, pobegao je u Latinsku Ameriku. Umro je 1979. u Brazilu.
Cela porodica Ovic išetala je iz Mengelove "pećine, na iznenađenje Rusa". Kasnije je Perla Ovic, poslednji preživeli član porodice (umrla je 2001) potvrdila strašne događaje koje je preživela, ali ipak je zadržala tračak zahvalnosti svom "spasiocu".
"Da su me sudije pitale da li da ga obese, rekla bih da ga puste. Mene je spasla milost đavola, a Bog će Mengeleu dati ono što mu sleduje", izjavila je Perla.
(Kurir.rs/Express.hr/Foto: Printscreen Youtube)
NE PROPUSTITE
