Stroga dužnička disciplina dovela je do stanja u kojem je zaduženost zemlje “manja od nule”, javlja RBK Daily.
Službena statistika pokazuje da Kremlj sada lako može podmiriti sve dugove ako to iznenada bude potrebno. Prvog avgusta je ukupan dug zemlje (spoljni i unutrašnji državni dug) iznosio 16,2 milijardi rubalja ili 15 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), što je malo manje od 17,6 milijardi rubalja ili 16,2 odsto BDP, koliko Rusija ima na gotovinskim depozitima u Centralnoj banci i komercijalnim bankama.
U ovim ciframa nije prikazan komercijalni dug, ali čak i ako se on uzme u obzir, ruska privreda opet izgleda bolje nego ostatak sveta.
Usled globalne finansijske krize 2008. godine mnoge svedske prirede su bile prinuđene da uzemu velike zajmove kako bi izbegle recesiju.
Prema podacima MMF-a, najbogatije zemlje su ujedno i najzaduženije.
Ukupan svetski dug je 2017. godine dostigao rekordna 184 milijarde (225 odsto svjetskog BDP). Ako bi se taj dug podijelio na sve ljude na planeti, iznosio bi 86.000 dolara po glavi stanovnika. Tri najveća dužnika na svetu su SAD (256 odsto BDP), Kina (254 odsto BDP) i Japan (395 odsto BDP).
Na ove tri zemlje otpada više od polovine svetskog duga. Njihov dug je veći od njihovog udela u svetskoj proizvodnji.
"Što se tiče Rusije, njen dug je 2017. godine iznosio 84 odsto BDP, s tim što je od toga 71,5 odsto komercijalni (ili privatni) dug, što iznosi 897 dolara po glavi stanovnika”, rekao je Gajdar Gasanov, stručnjak Međunarodnog finansijskog centra u Moskvi.
“Rezerve Rusije su ove godine prvi put premašile 500 milijardi dolara. To znači da ruska privreda može osigurati stabilnost svoje nacionalne valute u slučaju opasnosti od novih potencijalnih sankcija u budućnosti”.
Pa ipak, takva politika ima svoju cenu, kažu stručnjaci. Rezultat štednje sredstava, umesto njihovog ulaganja u stimulisanje rasta, izazvao je dalju stagnaciju, smatra Sergej Suverov, stariji analitičar finansijske kompanije “BKS Premjer”.
“Rast bruto domaćeg proizvoda u prvom polugodištu 2019. godine iznosio je samo 0,7 %”, tvrdi on. “To je dovelo do jedinstvene situacije koja ukazuje na visoku solventnost ruskih obveznica, ali ujedno i na manju privlačnost za investiranje u Rusiji. Investitori žele videti privredni razvoj, a njega nema”.
S druge strane, takva ekonomska štednja je mogla biti iznuđeno rešenje,
smatra Anton Bikov, stariji analitičar Centra za analitiku i finansijske tehnologije. “Takva politika je naterala vlasti da redukuju socijalna davanja i povećaju poreze, što ne ide u prilog popularnosti sadašnje vlasti”, kaže.
“Što je moglo da podstakne vladu da provodi ovakvu politiku? Verovatno se u budućnosti očekuje smanjenje državnih prihoda zbog sve sporijeg tempa rasta svetske ekonomije i to u situaciji kada je pristup Rusije zapadnom investicijskom tržištu zatvoren”.
Kurir.rs/Dnevno.hr Foto: AP
NE PROPUSTITE
