Najnovije vesti

DEMOKRATE TRAŽE ISTRAGU PROTIV TRAMPA DA SAKRIJU SVOJE PRLJAVE POSLOVE: Kako je Džozef Bajden iskoristio svoj položaj i uticaj SAD u Ukrajini da sinu Hanteru obezbedi unosan i bogat biznis! (VIDEO)
Foto: Profimedia

ŠTA SE VALJA IZA BRDA

DEMOKRATE TRAŽE ISTRAGU PROTIV TRAMPA DA SAKRIJU SVOJE PRLJAVE POSLOVE: Kako je Džozef Bajden iskoristio svoj položaj i uticaj SAD u Ukrajini da sinu Hanteru obezbedi unosan i bogat biznis! (VIDEO)

Planeta

Ameriku potresa novi politički skandal u čijem su se središtu našli Ukrajina i bivši potpredsedniki SAD Džozef Bajden, ali što se dublje ulazi u suštinu ove priče o novcu, političkim pritiscima i korupciji, sve je jasnije da se ovde zapravo radi o ogoljavanju namere praktično celokupne američke elite, i leve i desne, da se domogne ukrajinskog novca i energetskih rezervi.

 

Američka Demokratska partija nije mogla da se pomiri sa pobedom republikanca Donalda Trampa na izborima 2016. godine i pokrenula je više desetina istraga protiv predsednika. Pod mikroskopom se proučava njegova predizborna kampanja, navodno mešanje u izbore, finansije, odnosi sa ženama i još mnogo toga.

Sada, kada je pred demokratama pretnja ponovnog izbora Trampa, partija je najavila početak nove istrage. Donalda Trampa sumnjiče da želi da organizuje "mešanje Ukrajine" na predstojećim predsedničkim izborima u Americi. Odnosno, da u Ukrajini obnovi istragu protiv porodice Džozefa Bajdena, Trampovog najozbiljnijeg protivnika predstojećim predsedničkim izborima 2020. godine.

 

Evo kako je i zašto Kijev uvučen u predizbornu kampanju Amerikanaca.

 

Beloj kući su se obratili predsednici tri odbora Predstavničkog doma američkog Kongresa. Demokrate Adam Šif, Eliot Ingl i Elajdža Kamings (koji predvode Specijalni odbor za obaveštajne poslove, Odbor za spoljne poslove i Odbor za nadzor i Vladine reforme) napisali su pismo Trampovom savetniku Petu Čipoloneu u kojem govore o svojim sumnjama na račun šefa države.

Parlamentarci navode da su u protekle dve godine Tramp i njegov lični advokat Rudolf Đulijani navodno pokušavali da primoraju ukrajinske vlasti da sprovedu dve istrage pod plaštom antikorupcijskih aktivnosti.

 

Prva je istraga protiv Ukrajinaca koji su pružili ključne dokaze protiv šefa Trampovog predizbornog štaba Pola Manaforta. Istragu o Manafortu pokrenuo je specijalni tužilac Robert Miler, koji se bavio slučajem "mešanja Rusije" u izbore 2016. godine. Trampova trenutna namera da poveže Demokratsku partiju i svedočenja Ukrajinaca protiv Manaforta, kako smatraju senatori, ima za cilj "potkopavanje nepobitnih dokaza mešanja Rusije u predsedničke izbore u Sjedinjenim Američkim Državama, koje je predstavio specijalni tužilac Robert Miler".

foto: Profimedia

Cilj druge istrage, na kojoj je navodno insistirao američki lider, je Hanter Bajden, sin Džozefa Bajdena. Hanter je bio član upravnog odbora ukrajinske gasne kompanije koja se našla pod istragom. Sam Džozef Bajden je, po sopstvenom priznanju, dok je bio potpredsednik, zatražio smenu glavnog tužioca Ukrajine, koji je istraživao aktivnosti gasne kompanije.

 

Kako bi potkrepili svoje sumnje, autori pisma navode telefonski razgovor Trampa i predsednika Ukrajine Vladimira Zelenskog od 25. jula 2019. godine. Napominje se da se američki lider "iznenada usredsredio" na ove istrage. On je naglasio da je "uveren da će nova ukrajinska Vlada biti u stanju da brzo poboljša imidž Ukrajine i da dovrši istragu slučajeva korupcije koji su ometali saradnju Ukrajine i SAD".

Osim toga, demokrate su posumnjale da je predsednikova želja da zadrži 250 miliona dolara, koje su Kongres i Pentagon odobrili za pomoć Ukrajini, u vezi sa njegovim zahtevom da se obnove istrage. Oni smatraju da je Kijev primoran da bira između "zaštite od ruske agresije bez američke pomoći i korišćenja (ukrajinskog) pravosudnog sistema koji služi interesima Trampove kampanje".


Da bi se shvatilo na kakav je žulj demokrata stao Tramp, setivši se ove dve istrage, treba se podsetiti glavnog interesa koji SAD imaju u Ukrajini. Radi se o gasu iz škriljaca.

 

SAD su još 2013. godine, kad je predsednik bio demokrata Barak Obama, potpisale sa Ukrajinom i njenim tadašnjim predsednikom Viktorom Janukovičem sporazum, prema kojem su kompanije za proizvodnju nafte i gasa "Ševron" i "Ekson mobil" dobile dozvolu za razvoj i proizvodnju gasa u Lavovskoj, Harkovskoj i Donjeckoj oblasti. Na primer, "Ševronov", vredan 10 milijardi dolara, davao je američkoj kompaniji pravo da razvija i koristi ekstrahovane ugljen-vodonike tokom 50 godina.

foto: Profimedia

A u maju 2014. godine je Hanter Bajden, sin tadašnjeg potpredsednika SAD Džozefa Bajdena, dobio funkciju u najvećem privatnom proizvođaču gasa u zemlji "Burizma holdings". Tada je Bela kuća naglasila da je Hanter Bajden privatno lice i stoga ništa ne sprečava njega ni nekog drugog člana porodice američkog potpredsednika (koji je odgovoran za američko-ukrajinske odnose) da vodi kompaniju. Čak i pored nedostatka iskustva u energetskom sektoru i bez bilo kakve veze sa njim.

 

Mesec dana pre Hantera Bajdena u odbor direktora "Burizme", čiji je vlasnik bio štićenik predsednika Viktora Janukoviča, ministar ekologije Nikolaj Zločevski, pridružio se još jedan uticajni Amerikanac - finansijer Devon Arčer. Za njega se zna da je bio na istom koledžu sa Kristoferom Hajncom, pastorkom američkog državnog sekretara Džona Kerija, a kasnije je bio kopredsedavajući za nacionalne finansije u predsedničkoj kampanji bivšeg senatora 2004. godine. Takođe se zna da su Arčer i Hanter Bajden partneri američke kompanije "Rouzmont Seneka partners LLC", koja je od proleća 2014. do jeseni 2015. godine mesečno dobijala velike transfere od "Burizma holdingsa".

Interesovanje za privatnu gasnu kompaniju delimično se može objasniti činjenicom da je ona posedovala dozvole za razvoj i proizvodnju gasa u Dnjepro-Donjeckom i Azovsko-Kubanskom basenu, koji se nalaze u oblastima koje su bile van uticaja Ukrajine. Sa druge strane, "promovisanje razvoja demokratije" i "obuzdavanje moskovskog agresora" mnogo je lakše, ako u svojim rukama držite najvredniju imovinu u zemlji - ugljen-vodonike.

 

Istragu o "Burizma holdingsu" pokrenuo je ukrajinski generalni tužilac Viktor Šokin u okviru borbe protiv korupcije. Vlasnik kompanije Zločevski napustio je zemlju ubrzo nakon promene vlasti, a Šokin se zainteresovao za aktivnosti kompanije koju je on vodio.

foto: Profimedia

Viktor Šokin je pokrenuo istragu o "Burizma holdingsu" i nadrljao

 

Kako piše kolumnista konzervativnog američkog lista Hil, on je uspeo da se upozna sa zvaničnim Šokinovim dosijeom u slučaju "Burizma". Prema ovim dokumentima, gore navedeni transferi su na kraju bili namenjeni lično Hanteru Bajdenu i Arčeru. Sa tim u vezi, glavni tužilac je nameravao da sasluša američke biznismene, ali nije uspeo to da uradi.

 

Džozef Bajden je 2018. godine javno govorio da je u martu 2016. godine u ime američkog predsednika Baraka Obame pritisnuo ukrajinskog lidera Petra Porošenka. On je pretio da će, ako Šokin ne ode sa funkcije, Vašington povući isplatu od milijardu dolara za Ukrajinu, osuđujući državu na bankrot. Čujte ga i sami:

"Pogledao sam ih i rekao: ’Odlazim za šest časova. Ako (do tada) tužilac ne bude otpušten, nećete dobiti novac‘", pohvalio je Bajden. Šest časova kasnije tužilac je bio otpušten, a njegovo mesto zauzeo je Jurij Lucenko, koji je brže-bolje dap intervju agenciji "Blumberg" u kom je tvrdio da Tužilaštvo nema nikakvih dokaza o krivičnim prekršajima Hantera Bajdena ni njegovog oca.

 

A onda još jedno privatno lice, lični Trampov advokat Đulijani, odlazi u Španiju krajem jula ove godine na sastanak sa ličnim pomoćnikom Zelenskog Andrejem Jermakom. Strane su tada razgovarale o mogućem sastanku šefova država, a tokom naredne nedelje Đulijani je na svom nalogu na Tviteru napisao nekoliko objava koje su otkrile aktivnosti Džozefa Bajdena i njegovog sina.

Američki konzervativni mediji prežvakavaju ovu temu - mahinacije Hantera Bajdena i uporni "apel" njegovog oca da otpusti Šokina, još od maja, ali nije došlo do velikog skandala. Stoga je sumnjivo što se četiri meseca kasnije Demokratska partija iznenada zabrinula i odlučila da istraži "Trampovo mešanje u izbore putem pritiska na Ukrajinu". Uzgred, ovaj pritisak je isti onakav kakav je vršio Bajden da bi uklonio glavnog tužioca.

 

Međutim, nastavak istrage protiv bivšeg akcionara "Burizme" može uplašiti američke investitore, koji već smatraju da je neisplativo ulagati u ukrajinski posao sa naftom i gasom. Tako je 2014. godine predsednik Odbora direktora "Burizme" Alan Apter ispričao za portal „RBK-Ukrajina“ da, kada se situacija u Ukrajini stabilizuje, kompanija namerava da se svesno uključi u privlačenje američkih investicija.

 

foto: Profimedia

Džozef i Hanter Bajden

 

Štaviše, ako su medijske pretpostavke o ulozi Džozefa Bajdena u postavljanju njegovog sina tačne, onda to govori o postojećim sporazumima između Obamine administracije i nove ukrajinske vlade 2014. godine.

 

Mogući nastavak istrage protiv Hantera Bajdena upravo tim sporazumima predstavlja pretnju. Zato najava o početku nove "velike istrage", možda prve u poslednje tri godine, nije usmerena na podrivanje Trampovog položaja, već na očuvanje svojih interesa u inostranstvu. Američki san o isporuci sopstvenog gasa u Evropu, čak i ako je dobijen u Ukrajini (što istovremeno omogućava da se zabodu klinovi u točkove ruske ekonomije), i dalje će ostati san, ali SAD ne nameravaju da se povlače.

 

Kurir.rs/Sputnjik Srbija

 

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...