Legenda kaze da je krava oborila fenjer u štali i tako zapalila vatru, ali druge teorije kažu da su ljudi ili čak meteor mogli biti odgovorni za događaj koji je opustošio područje od oko 9 kvadratnih kilometara.
U oktobru 1871. godine, suvo vreme i veliki broj drvenih zgrada, ulica i trotoara učinili su Čikago pogodnim za širenje požara. Veliki požar počeo je tokom noći 8. oktobra, u štali Patrika i Ketrin Oleri, ili oko nje.
Ketrin Oleri je odbacila optužbe da njihova krava kriva, tako da pravi uzrok požara nikada nije utvrđen. Ono što je poznato je da se vatra brzo proširila i kretala ka severu i istoku.
Požar je besneo dva dana i uništio više od 17.000 objekata. Katastrofa je izazvala eskalaciju pljački i bezakonja. Veliki broj vojnika došao je u Čikago kako bi da zaveo red, a 11. oktobra proglašeno je vojno stanje, koje je okončalo tri dana haosa i pljački.
U vreme požara, u Čikagu je živelo oko 324.000 ljudi. Posle požara, rekonstrukcija je započeta brzo i podstakla je veliki ekonomski razvoj Čikaga i porast broja stanovnika. Do 1890. godine, grad je postao glavno ekonomsko i transportno čvorište sa procenjenom populacijom od više od milion ljudi.
Danas je Akademija za obuku vatrogasaca u Čikagu smeštena upravo na mestu gde je nekada bila kuća porodice Oleri. Godine 1997. Gradsko veće Čikaga donelo je rezoluciju kojom oslobađa Ketrin Oleri, inače irsku imigrantkinju, krivice za podmetanje požara.
Kurir.rs Foto: Youtube/Printscreen
NE PROPUSTITE
