Najnovije vesti

CELA ZEMLJA ČISTIJA OD APOTEKE: Voz očiste za 7 minuta, navijači kupe svoje smeće posle utakmice, a i deca posle časova odrade svoj deo (VIDEO)
Foto: Profimedia 0159389731

neverovatno

CELA ZEMLJA ČISTIJA OD APOTEKE: Voz očiste za 7 minuta, navijači kupe svoje smeće posle utakmice, a i deca posle časova odrade svoj deo (VIDEO)

Planeta

Učenici sede s torbama na stolovima, željni odlaska kući nakon dugog dana od sedam predavanja, od kojih svako traje 50 minuta. Strpljivo slušaju dok predavač najavljuje sutrašnji raspored. Tada će, baš kao i svakog dana, on reći "ok, idemo sada da sve očistimo. Linije jedan i dva će srediti učionicu, linija tri i četiri, hodnik i stepenice, dok će linija pet očistiti toalet".

Iz redova će se možda čuti pokoji umorni uzdah, ali deca ustaju, prihvataju se krpa, kanti i metla iz ormara i odlaze da čiste. Sličan scenario odvija se u svim školama širom zemlje. Većina posetilaca Japana je zadivljena time koliko je zemlja čista. Tada primećuju odsutnost kanti za smeće. I uličnih čistača. Preostaje im samo jedno pitanje: Kako je Japan tako čist?

Najjednostavniji odgovor je - stanovnici ga održavaju takvim. "Za 12 godina školskog života, od osnovne do srednje škole, vreme čišćenja je svakodnevni deo rasporeda", kaže Maiko Avane, pomoćnik direktora tokijskog vladine kancelarija prefekture Hirošima. Osim toga, i u našem kućnom životu roditelji nas uče kako je loše ne držati svoje stvari i svoj prostor čistim, dodaje on. Uključivanje ovog elementa društvene svesti u školski program pomaže deci da razviju svest o svojoj okolini i da su ponosni na nju. Ko želi da uprlja ili uništiti školu koju mora da očisti?

"Ponekad nisam želeo da čistim školu", prisetio se prevodilac Čika Hajashi, "ali prihvatio sam je jer je to deo naše rutine. Mislim da je čišćenje škole jako dobro jer naučimo da je važno preuzeti odgovornost za čišćenje stvari i mesta koje koristimo. " Po dolasku u školu učenici ostavljaju cipele u ormarima i pretvaraju se u trenere. I kod kuće ljudi ostavljaju ulične cipele na ulazu. Čak i radnici koji dolaze u vašu kuću skinuće cipele. Kako školarci rastu, njihov se koncept onoga što čini njihov prostor širi i izvan učionice, tako da uključuje njihov komšiluk, njihov grad i zemlju. Neki primeri ekstremne japanske čistoće postali su viralni, poput sedmominutnog rituala čišćenja voza Šinkansen.

Čak su i japanski navijači duboko su svesni čistoće i koliko ona znači. Na Svetskom kupu u Brazilu 2014. i u Rusiji 2018., demonstrirali su to i zadivili ceo svet, ostajući iza svih da bi na stadionu pokupili svoje smeće. Čistači su izvestili da su i japanske svlačionice nakon igrača bile u besprekornom stanju.

"Kakav primer za sve druge sportske ekipe", napisala je u svom twitu generalna koordinatorka FIFA-e, Priscila Jansens. "Mi Japanci smo vrlo osetljivi na svoj ugled u tuđim očima", rekao je Avane. "Ne želimo da drugi misle da smo loši ljudi koji nemaju dovoljno obrazovanja ili vaspitanja za čišćenje stvari."

Slične scene odvijaju se na japanskim festivalima. Na festivalu Fudži Rok, najvećem i najstarijem japanskom festivalu, fanovi drže smeće u rukama dok ne pronađu kantu za smeće. Pušači su upućeni da ponesu prenosni pepeljare i da se 'suzdrže od pušenja tamo gde vaš dim može da utiče uticati na druge ljude', navodi se na veb stranici festivala. Primeri društvene osveštenosti prisutni su i u svakodnevnom životu. Na primer, u 8 sati ujutro radnici iz kanceralija i zaposleni u radnjama izlaze na ulice oko svog radnog mesta da čiste. Deca volontiraju za mesečnu zajednicu čisteći, sakupljajući smeće s ulica u blizini svoje škole. I komšije održavaju redovne događaje čišćenja ulica.

Čak su i novčanice koje izlaze iz bankomata tako čiste da izgledaju kao da su sveže odštampane. Ipak, novac se lako prlja i zbog toga se nikad ne stavlja drugome direktno u ruke. U radnjama, hotelima, pa čak i taksijima, postoje poslužavnici gde se odlaže novac. Nevidljiva prljavština - klice i bakterije - još su jedan razlog zabrinutosti za Japance. Kad ljudi imaju prehladu ili grip, nose hirurške maske kako ne bi zarazili druge ljude. Ovaj jednostavan čin pažnje za druge smanjuje širenje virusa, štedeći bogatstvo u izgubljenim radnim danima i medicinskim troškovima.

Ali kako su Japanci postali tako osvešteni o čistoći i higijeni? To nije nova stvar, otkrio je pomorac Vil Adams koji je u zemlju došao 1600. Žil Milton u svojoj biografiji o Adamsu piše da je lokalno "plemstvo bilo pedantno čisto, kupatila pa i kanalizacija je izgledala netaknuto, a iz parnih kupatila se širi miris drva". Japanci su kroz istoriju bili zgroženi manjkom higijene Evropljana s kojima su dolazili u susret. Delomično se ta preokupacija rađa iz praktičnih stvari. U vrućem, vlažnom okruženju poput japanskog, hrana se brzo kvari, a bakterije razmnožavaju. Dakle, dobra higijena znači dobro zdravlje. Ali, ide i dublje od toga - čistoća je centralni deo budističkog učenja, a svakodnevni zadaci poput čišćenja i kuvanja smatraju se duhovnim vežbama, ne razlikujući se od meditacije.

"Fizičko i duhovno ispiranje prljavštine igra važnu ulogu u svakodnevnoj praksi", kaže Eriko Kuvagaki iz hrama Šinšoji u Fukujami. U knjizi Ocakura Kakuro, Knjizi čaja, klasičnoj knjizi o ceremoniji čaja i zen filozofiji koja ga oblikuje, piše da u sobi u kojoj se održava ceremonija čaja "sve mora biti apsolutno čisto. Nijedna čestica prašine ne smije se naći u najmračnijem uglu, jer ako postoji, domaćin nije majstor čaja".

Pa zašto nisu sve budističke nacije tako revnosno čiste kao Japan? Čini se da odgovor leži u doslednosti, poštovanju tradicije i organizacije Ako živite u Japanu, ubrzo ćete se usvojiti čisti načina života. Prestanete javno da duvate u nos, upotrebljavate sredstva za čišćenje ruku namenjena kupcima u trgovinama i kancelarijama i naučite da sortirati kućni otpad u 10 različitih vrsta kako bi se olakšalo recikliranje. Kada se vratite u domovinu, šokiraju vas ljudi koji kijaju i kašlju vam lice. Ili vam dolaze u kuću u prljavim cipelama.

Kurir.rs/Express.hr

Foto: Profimedia

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...