Zbog svoje neobične geografije i nepristupačnog terena sastavljenog od izuzetno strmih i visokih bočnih stena, to je područje dom brojnim neobičnim biljnim vrstama koje ne postoje nigde drugde na planeti. Osim toga, na planini pada kiša svaki dan, zbog čega život cveta. Planina Roraima je oduvek privlačila avanturiste, a oni koji su uspeli da se popnu pričali su o "ostrvu u oblacima".
Navodno je upravo to mesto inspiriralo Artura Konana Dojla da napiše "Izgubljeni svet". U njegovoj noveli, grupa istraživača tamo pronalazi dinosauruse i druga izgubljena stvorenja - još uvek žive i zdrave na udaljenoj i izolovanoj visoravni. Neki i danas veruju kako je to realna mogućnost.
Stvarni izgubljeni svet
Nekad neprobojna granica za sve osim starosedioca Pemona, planina Roraima je zaista bila izgubljeni svet. Ti su planinski platoi već postojali kad je Južna Amerika bila povezana s Afrikom u superkontinent Gondvanu, što znači da su prvi put formirani pre otprilike 400 do 250 miliona godina.
Za to vreme, rastopljena stena probijala se kroz pukotine na kopnu. U isto vreme, vetar i voda proleteli su Gondvanom pa erodirali uzdignuti gorski niz. Regija izgledala slično sada kao pre oko 20 miliona godina, piše Ancient Origins.
Budući da su tepuii bili toliko dugo izolovani na svojim visokim visoravnima, njihova flora i fauna pruža fantastičnu organsku ilustraciju evolucije.
Pretpostavlja se da "najmanje polovina od oko 10.000 biljnih vrsta ovde jedinstvena za tepuise i okolne doline. Nove vrste se još uvek otkrivaju", kažu naučnici. Istovremeno, tek je nekolicina njih detaljno istražena.
Može li to da znači da navodno izumrle vrste, čak i dinosaurusi, još uvek mogu postojati na tim udaljenim visoravnima? Može li legenda biti stvarna?
Roraima je toliko udaljena od sveta i jedinstvena da nije teško zamisliti kako je Dojl tamo video dinosauruse. Planinom je bio fasciniran britanski botaničar Everard Im Turn, koji se 1884. godine popeo na vrh planine Roraima.
"Niko od nas koji smo pratili njegov put nismo pronašli praistorijska stvorenja, ali teren je toliko težak da je samo njegov delić istražen, tek oko 44 kvatranih kilometara", rekao je nemački istraživač Uv Džordž.
Od tada je istraženo veće područje planine, no nisu pronađeni tragovi dinosaurusa.
Sveto tlo
Pre dolaska Evropljana, stanovnici Venecuela su tepuima pripisivali posebno mitsko značenje. Prema Pemon Indijancima, planina Roraima je "panj moćnog stabla koje je nekada držalo svo voće i povrće na svetu", međutim "oborio ga je jedan od njihovih predaka, a stablo se srušilo na zemlju i nastupila je strašna poplava".
Verovali su da ako se osoba popne na vrh tepuisa, neće se vratiti živa.
Dok se današnji putnici možda neće susresti s dinosaurusima i drugim praistorijskim bićima, moći će da vide crne žabe i tarantule koje ne postoje nigde drugde na planeti. Veruje se da postoji mnogo drugih vrsta jedinstvenih Roraimi koje tek treba otkriti.
Kurir.rs/Express.hr
Foto: Profimedia
NE PROPUSTITE
