Osim toga, ko je to mogao da učini pre izuma morskog hronometra u 18. veku, koji je rešio problem tačnog praćenja geografskih dužina na visokim morima?
Ako je konvencionalno znanje o istoriji ljudske rase tačno, onda naša civilizacijia nije niti dovoljno stara, niti je bila dovoljno napredna da bi joj se pripisala brojna misteriozna monolitska i arheološka nalazišta širom sveta.
Upravo je karta otomanskog admirala i kartografa Pirija Reisa iz 1513. deo isečka puno kompleksne priče o ljudskoj istoriji, koja hrabro izaziva rašireno shvatanje te iste istorije. Antarktik je prvi put zvanično uočen 1820. godine tokom jedne ruske ekspedicije.
Tada je uočeno kako je u potpunosti prekriven ledenim pokrivačem, za koji se smatra da se formirao pre oko 35 do 45 miliona godina. Iz tog razloga Antarktik nije mogao da se pojavi na karti pre 1820., a sve karte na kojima se on nalazi trebalo bi da imaju naznačene ledene polove koji su stari nekoliko miliona.
Neverovatno precizna, karta Pirija Reisa svakako izaziva sumnje u to što zaista znamo o drevnim civilizacijama. Reč je o karti sveta koja je obuhvatila izveštaje i merenja vojnih obaveštajaca, a koju je sastavio otomanski admiral Reis.
Mapu je, dakle, 1513. u Carigradu napravio Ahmed Muhidin Piri, poznatiji kao Piri Reis, a ona i danas zbunjuje naučnike. Najzanimljivija pojava na takozvanoj "Neobjašnjivoj mapi" je Antarktik: ne samo da na njemu nema leda, već je povezan sa Južnom Amerikom.
Kurir.rs/Express.hr Foto: Screenshot
NE PROPUSTITE
