Prema ovoj studiji, veliki deo ispitanika je emigrirao iz profesionalnih razloga. "Često je to sledeći korak u karijeri," rekao je politolog Andreas Ete prilikom predstavljanja rezultata studije u Berlinu. Samo 18 procenata izjavilo je da napuste Nemačku zbog nezadovoljstva životom u ovoj zemlji, piše Dojče vele.
"Više od 60 procenata anketiranih reklo je da je njihov neto prihod domaćinstva u inostranstvu bio" bolji "ili" mnogo bolji "od plate koju su primali poslednjih meseci u Nemačkoj", rekao je Ete. U proseku, neto lični prihod povećavao se za 1.186 evra mesečno. Ovo veliko povećanje prihoda ostaje čak i kada se uzme u obzir različita kupovna moć zemalja u koje su Nemci emigrirali.
Pokazalo se da je povećanje neto prihoda u inostranstvu koristilo svim iseljenicima, posebno onima koji nemaju univerzitetsku diplomu. Međutim, postoje i negativne posledice iseljavanja: za 40 odsto emigranata socijalni kontakti su se pogoršali malo u inostranstvu. Prema podacima Federalnog biroa za istraživanje stanovništva, trenutno u inostranstvu živi oko četiri miliona Nemaca. U proseku 180.000 nemačkih građana napusti zemlju svake godine. Oko 130.000 se vratilo u istom periodu. Zbog toga Nemačkoj ne preti stalni gubitak kvalifikovanih radnika, takozvani "odliv mozgova". Studija pokazuje da je boravak u inostranstvu obično privremen i traje samo nekoliko godina.
Poslednjih deset godina Švajcarska je bila najpopularnije odredište nemačkih imigranata. Skoro 200.000 Nemaca preselilo se u susednu zemlju. 127.000 je otišlo u Sjedinjene Države, 108.000 u Austriju i 82.000 u Ujedinjeno Kraljevstvo. Stopa iseljenika iz Nemačke je 5,1 posto relativno visoka u poređenju s drugim industrijaliziranim zemljama. Na primer, 0,7 odsto stanovništva emigrira iz SAD-a, 0,6 odsto iz Japana, dok Poljska beleži visokih 10 procenata.
Ova nemačka studija panela o iseljeništvu i remigraciji (GERPS) u potpunosti preokreće tradicionalni migracioni pristup: ne istražuje imigrante u njihovoj ciljnoj zemlji, već koncentriše se na iseljenike iz određene zemlje koji putuju na različite destinacije u svetu. Ovu studiju je uradio Federalni zavod za istraživanje stanovništva iz Visbadena zajedno sa sociolozima sa Univerziteta Duisburg-Esen. Anketirano je više od 10.000 njemačkih državljana starih 20-70 godina koji su se preselili u inostranstvo između jula 2017. i juna 2018. godine ili se u istom periodu vratili u Nemačku.
Kurir.rs/Večernji Foto: Profimedia
NE PROPUSTITE
