ON JE UBRZAO PROPAST RUSKOG CARSTVA! Na dvor ga dovode kneginje iz dinastije NJEGOŠ! Kreću ORGIJE, zavere, proterivanja!

Dajte mi još vina, nešto me boli želudac, rekao je Grigorij Raspućin rođaku cara Nikolaja II, Feliksu Jusupovu. Ovaj je izvadio revolver i pucao u njega. Ali ni nevešti hitac niti cijanid koji su mu poslužili na večeri nisu ubili sibirskog seljaka koji je, praktično, vladao carstvom u raspadu.

Misleći da je gotov, poneli su njegovo telo prema autu želeći da ga bace u reku Nevu. Ali Raspućin se probudio iz mrtvih i počeo da beži. U pucnjavi koja je nastala ponovno je pogođen, ali i dalje je bio živ. Lekari pretpostavljaju da je nakon popijenog otrova, smrtonosnog cijanida, i tri hica ispaljena u njegovo telo mogao preživeti još dvadesetak minuta.

Ali ko zna?!

Zaverenici– Feliks Jusupov, Vladimir Puškarevič i dr. Stanislav Lazovert – i sami su verovali u magične moći sibirskog seljaka i strahovali od njega. Gotovo da su drhtali pred svojim plenom. Na kraju mu je ispaljen hitac u glavu, koji ga je konačno dokrajčio. Ko je ispalio smrtonosni hitac, ne zna se ni danas, ali istoričari pretpostavljaju da je to učinio hladnokrvni pripadnik britanske tajne službe Osvald Rajner.

Zaverenici, iako su smatrali da time spašavaju carstvo i cara, nisu imali ni hrabrosti, ni snage, ni znanja da se reše sibirskog seljaka čije je savete carica Aleksandra bespogovorno slušala ma kako suludi bili. A car Nikolaj II bespogovorno je slušao Aleksandru.

Telo je bačeno u zaleđenu reku, a kad je pronađeno, pokopano je u Carskom selu u prisustvu carske porodice. Kad su Romanovi ubrzo srušeni, mržnja prema Raspućinu još je više narasla, Raspućinovo telo je iskopano i spaljeno, a penis mu je, navodno, odsečen. Kasnije će se razni Raspućinovi penisi pojavljivati kao raritet na različitim aukcijama.

Ubistvo Grigorija Raspućina nije mnogo pomoglo da se carstvo spasi, kao što ni njegovo učestvovanje u vlasti i presudan uticaj na carsku porodicu, tačnije na cara Nikolaja II i caricu Aleksandru, nije bilo presudno za raspad carstva.

Raspućinov suludi uticaj na cara i caricu možda je tek ubrzao raspad carstva koje je umiralo dugom i mučnom smrću. U 300-godišnjoj vladavini dinastije Romanov dvadeset careva imalo je jednu ključnu osobinu od koje je zavisila sudbina carstva, koje se od njihovog uspona na vlast svaki dan širilo za 142 kvadratna kilometra – uvek su birali najsposobnije premijere, ministre i generale, bez obzira na to što o njima lično mislili.

Ta osobina Romanovih spašavala je carstvo u njegovim najtežim trenucima, ona je često bila plod slučaja i sreće, a često urođeni instinkt za samoodržanjem koje je većina Romanovih, pa čak i naizgled onih najnesposobnijih, imala. Ali kroz istoriju Romanovih pokazuju se još dve njihove osobine – sklonost careva misticizmu, mističnim prorocima, koji su uglavnom bili teški prevaranti, te nešto mudrija sklonost osnivanju tajnih službi, što im je često spašavalo glavu.

Uprkos sklonosti raznim prorocima, nijedan car nikad nije dopustio da se oni mešaju u državnu politiku. Sve do Grigorija Raspućina i cara Nikolaja II, odnosno, da budemo pošteniji, njegove supruge Aleksandre, čiji je uticaj na cara bio ogroman. Iako je Raspućin nesumnjivo svojim suludim savetima doprineo propasti Romanovih, njegov uticaj se ustvari precenjuje. Ključna Raspućinova odlika jeste bila da tačno pogađa ono što Nikolaj II i još više Aleksandra žele, te da im to savetuje. Aleksandra, carica slabe pameti i čelične volje, ustvari je od Raspućina poput odjeka čula vlastite želje, a car Nikolaj II. takođe je u njegovim rečima nalazio potvrdu vlastitih razmišljanja, ali i to da nije morao trpjeti histerične napade supruge.

Nije ni čudo – Aleksandru su lekari tretirali veronalom, barbituratima, opijumom, kokainom i morfijumom, bila je ionako slabijeg psihičkog zdravlja, a ovaj koktel lekova i verski zanos samo su dodatno povećali njenu ludost. A car je lečen eliksirom čaja i bunike, za smirenje, a kokainom za prehladu.

Ali istorija Raspućina počinje mnogo ranije...

Petrogradom je već ordinirao burjatski iscelitelj Petar Badmajev, čiji su napitci, na bazi raznih opijatskih sredstava, smirivali pola grada, pa i cara i caricu. Ali ključnu ulogu odigraće cnogorske kneginje iz dinastije Njegoš - Milica, udata za carevog rođaka Petra Nikolajeviča, i Stana, udata za vojvodu Georgija od Leučtenburga. One će prvo upoznati carsku porodicu sa padavičarskim idiotom kojem su pripisivane svetačke i mistične moći, Mitkom Koljabom, a zatim s mnogo ozbiljnijim i opasnijim Najzierom Fillipeom, Francuzom koji se predstavljao kao osoba koja direktno razgovara s Bogom.

Aleksandra i Nikolaj II biće potpuno opsednuti šarlatanom iz Francuske te će mu car čak dodeliti i titulu doktora i dati mu lekarsku licencu. Međutim, tajna služba će, po nalogu careve rođake Ele, koja će kasnije osnovati monaški red, istražiti u Francuskoj njegov slučaj. Suočen sa dokazima da je Nizeir najobičniji osuđivani šarlatan i prevarant, car će ga nevoljno otpustiti i proterati, ali pre toga Najzier će posejati seme koje će dovesti do još gorih posledica.

Pre nego što je napustio dvor, rekao je da će carica ostati trudna s muškim detetom (a to je Romanovima bilo od presudne važnosti da nastave dinastiju) ako car proglasi svetim Serafima Sarovskog te ako se carica okupa u njegovom vrelu. Nikolaj II je uprkos protivljenju crkve proglasio Serafima svetim i carica se okupala u vrelu. Uskoro je ostala trudna i rodila carevića Aleksandra. Ali to proročanstvo bilo je povezano s drugim, Najzier je pre odlaska najavio “novog prijatelja”, koji će se uskoro pojaviti na dvoru.

Psihički nestabilnima Aleksandri i Nikolaju II to je bilo dovoljno da prihvate Grigorija Raspućina i bespogovorno mu veruju.

Milica i Stana upoznale su carsku porodicu sa sibirskim seljakom mističnih moći u trenutku kad se carstvo treslo nakon poraza u Port Arturu. Raspućin je svojim blago hipnotičkim moćima i tačnim pogađanjem carskih želja opčinio porodicu, koja je prelazila preko njegovih orgija sa prostitutkama, ali i dvorskim damama. On je to opravdavao time da je grešnost sastavni deo svetosti. Važnije je bilo to što je smirujuće delovao na carevića, koji je patio od hemofilije.

U nekoliko navrata svojim je delovanjem smirio dečaka, koji bi inače verovatno iskrvario do smrti. Ipak, Raspućin je imao mnogo neprijatelja i na dvoru i u crkvi. Episkop Hermen i padavičarska luda Mitka Koljaba zatvorili su Raspućina i stiskali ga za penis dok nije priznao grehe. To caru nije bilo dovoljno. Proterao je episkopa Hermena.

Raspućinov uticaj na dvoru nije smanjio ni pokušaj atentata koji je na njega izvršila jedna žena prema, verovatno, nalogu monaha Ilidiora. Njegov uticaj na cara i caricu samo je rastao, a Aleksandra je uredila i izdala njegovu biografiju, što je izazvalo samo još veće ogorčenje.

Katastrofalni početak Prvog svetskog rata, u kojem je rusku vojsku od šest miliona ljudi vodilo 60 oficira u glavnom štabu dodatno je pojačao Raspućinov uticaj.

Iako mu se mora priznati kako je nagovarao cara da od rata odustane, tačnije, smatrao je da nijedan kvadrat zemlje na Balkanu nije vredan rata. Ključna je bila odluka da se car pridruži glavnom štabu na ratištu te da upravljanje dvorom, što znači ostatkom zemlje, prepusti Aleksandri, a to je konkretno značilo - pogubnom Raspućinovu uticaju.

Pod njegovim uticajem sastavljane su vlade od probisveta, a zemlja je tonula u propast. Gotovo da su svi ministri i generali ocenjivani prema tome koliko prihvataju Raspućinovu svetost i savete. Jedan od onih koji su prigrabili vlast, tačnije kojeg je Raspućin postavio na vlast, bio je Mihail Andronikov. On je sagradio kuću sa svetilištem a bio je poznat po tome što je u tom svetilištu zaveo i obljubio više od hiljadu muškaraca.

Tajna služba Ohrana sastavila je spis o Raspućinovim tajnim poslovima, orgijama i tome kako se javno hvalio da ima seksualne odnose s caricom, tačnije da je ona potpuno zavisna od njega. Ali ni to nije uticialo na cara. Kao ni to što je na predlog carice da Raspućin poseti glavni štab “ jer će to preokrenuti ratnu situaciju” jedan od generala, carev rođak Nikolaš, jasno rekao da će ga, ako nogom stupi u štab, obesiti, a drugi je jasno rekao da će, ako ga vidi blizu fronta, odmah dati ostavku.

Petrogradom i Moskvom kružili su pornografski opisi i grafike orgija Raspućina, carice Aleksandre i dvorske dame Ane, a Rusija je gubila bitku za bitkom s nemačkom vojskom, hrane u Petrogradu nije bilo, a na frontu je hronično nedostajalo granata i oružja.

Pobuna je mirisala u vazduhu. Najsposobniji ministri bili su već odavno smenjeni ili ubijeni u atentatima. Uskoro će iz švajcarske specijalnim vozom, u organizaciji nemačke tajne službe, biti dopremljen Vladimir Iljič Uljanov, poznatiji kao Lenjin.

Kurir.rs/Express.hr