Najnovije vesti

EVO ZAŠTO SMO IMALI BLAGU ZIMU: Nešto čudno se dešava sa polarnim vorteksom, a to će tek uticati na proleće i leto!
Foto: Youtube/Printscreen

neuobičajene pojave

EVO ZAŠTO SMO IMALI BLAGU ZIMU: Nešto čudno se dešava sa polarnim vorteksom, a to će tek uticati na proleće i leto!

Planeta

Početkom januara ove godine, radiosondom su sprovedena merenja u središnjim slojevima stratosfere koja se prostire 50-55 km iznad Zemljine površine.

Merenja sprovedena nad islandskim Rejkjavikom pokazala su najnižu temperaturu u stratosferi u poslednjih 40 godina - čak -96 stepeni.

Arktički vazduh je tako ostao "zaključan" u vorteksu i zato smo, između ostalog, imali blagu zimu. Što je jači polarni vrtlog, blaže su zime.

Međutim, ovaj podatak svedoči o lošem stanju u kojem se trenutno nalazi polarni vorteks u stratosferi.

Nekoliko nedelja kasnije, postignut je novi rekord, ali ovoga puta u nižim slojevima stratosfere, na visini između 18 i 20 km. Prilikom jednog ispitivanja u Svalbardu, arhipelagu u Arktičkom okeanu, izmerena je temperatura od -85 stepeni u nižim slojevima stratosfere.

S obzirom na to da su ispitivanja sprovedena u stanicama van jezgra polarnog vrtloga, temperatura nad samim polom je zasigurno još niža. Analize pokazuju naznake zapanjujuće niske temperature u jezgru vrtloga za ovo doba godine.

Prema merenjima NASA, zabeležena temperatura je najniža u poslednjih 40 godina za ovo razdoblje u severnoj hemisferi. Ovakvo stanje dovodi do pojave polarnih oblaka u stratosferi, koji se oblikuju u njenim najhladnijim delovima, gde temperatura pada ispod -85 stepeni. Ovi oblaci su ređi prizor i od polarne svetlosti.

Ti oblaci igraju ključnu ulogu u procesu razaranja ozonskog omotača.

Na Južnom polu oni pomažu da se stvara ozloglašena ozonska rupe zato što podstiču nastajanje hlora i broma, koji doprinose ubrzanom uništenju ozona.

Hladni uslovi koji podržavaju formiranje ovih stratosferskih oblaka opstaju i do septembra-oktobra nad Antarktikom, kada se usled sunčevih zraka javlja fotohemijski proces koji doprinosi razaranju ozonskog omotača.

Predstoje nam neizvesno proleće i početak leta

U slučaju Severnog pola, temperatura obično nije dovoljno niska da bi se ovi oblaci formirali. Ipak, trenutni pokazatelji svedoče o kritičnom stanju ozona. Sunčeva svetlost stiže do Severnog pola krajem februara, odnosno, početkom marta, i uz prisustvo polarnih oblaka u stratosferi može pokrenuti proces uništenja ozona.

Ozonska rupa nad Severnim polom je i dalje manja od one nad Južnim, ali svakako je nesvojstvena za severnu hemisferu.

Uzrok je drastično zahlađenje polarnog vrtloga, dok se i snaga vetra unutar njega neuobičajeno povećala. Vrtlog će početi da nestaje s dolaskom proleća, jer će temperatura sigurno narasti. Ovaj proces povlačenja vrtloga može biti postupan ili će se javiti kao naglo povećanje temperature. Reč je o prirodnom događaju koji se zove "poslednje zagrevanje".

Poslednje zagrevanje inače ne utiče na klimu, ali isto neće važiti i ove godine, zbog prisustva tako snažnog polarnog vrtloga. Iz tog razloga, neizvesno je kakvo nam proleće predstoji. To sve može uticati na vremenske prilike sve do početka leta.

A da će proleće pred nama, barem u delovima Evrope, biti ekstremno potvrdio je i Akuveder u svojoj sezonskoj prognozi.

Primera radi, na najtoplijim mestima u Španiji biće moguće temperature i do 38 stepeni krajem maja ili početkom juna.

Kurir.rs/Index.hr

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...