Mega Čad, kako su ga nazvali, prostiralo se na 390.000 kvadratnih kilometara širom Sahare i da postoji i danas, bilo bi najveće na svetu.
Današnje jezero Čad je samo delić onoga što je nekada tu postojalo.
Na snimcima su naglašeni tamniji, niži delovi tog područja, zajedno sa naslagama peska koje su se formirale oko obala Mega Čada.
Stručnjaci smatraju da je jezeru bilo potrebno nekoliko stotina godina da se skupi na današnjih 1.350 kvadratnih kilometara. Površina jezera Čad, koje se prostire kroz Čad, Niger, Nigeriju i Kamerun, dodatno se smanjuje i zbog ljudskog faktora.
"Period vlažnosti u Severnoj Africi se završio pre oko 5.000 godina", ističu naučnici.
Inače, na južnom delu pustinje Sahare nalazi se najniža tačka u Čadu, oko 155 metara ispod nivoa mora, nazvana depresija Bodele.
Veruje se da se taj basen isušio pre oko 1.000 godina. Plodna prašina iz basena odlazila je preko Atlantika i tako su se "obogatile" amazonske prašume.
Basene Bodele je bio bogat hranljivim sastojcima koji su mogli da budu uzrok tako bujne prirode u Amazoniji.
"Amazonska tropska prašuma je kao ogromna korpa. U takvoj sredini, velike dnevne količine vode brzo ispiraju nutrijente iz tla, tako da oni moraju da budu zamenjeni. Što znači da su nutrijenti mogli da stignu samo iz spoljnog izvora", rekao je doktor Sajmon Armitadž objašnjavajući vezu Sahare i Amazona. Zvuči neverovatno, ali saharski pesak je glavno đubrivo amazonske bujne prirode.
Tim istraživača takođe je pokušao da utvrdi starost obala Mega Čada, pretpostavljajući da datiraju od pre 15.000 godina.
Kurir.rs/Dejli mejl
NE PROPUSTITE
