Pedro Arenas boji se da bi avioni ponovno mogli da počnu da zaprašuju. „Mislim da bi to ponovo moglo da počne sledećih meseci“.
Avioni o kojima priča Arenas su američke proizvodnje, Air Tractor 802, i koriste se za gašenje požara, ali i za zaprašivanje poljoprivrednih površina.
Ali ti leteći traktori u Kolumbiji neće gasiti požare ili zaprašivati polja kukuruza. Oni će pokušati da ublaže problem koji je u toj južnoameričkoj zemlji već godinama odgovoran za mnoge žrtve: uzgoj koke i proizvodnja kokaina. U rezervoarima aviona naći će se zloglasni glifosat, herbicid široke primene. Prema informacijama kolumbijskih medija, vlada u skladištima već sada ima preko 800 buradi glifosata kineske proizvodnje.
Pedro Arenas bori se za prava stanovništva u zabitim djelovima zemlje, i to uz pomoć nekoliko nevladinih organizacija. Ranije je bio na raznim političkim funkcijama: bio je gradonačelnik San Hoze de Guavira, a i poslanik u saveznom parlamentu.
Grad San Hoze de Guavira nalazi se na istoku zemlje, na obroncima Anda. Iza grada počinje tzv. ničija zemlja: područje bez puteva, bez državnih ustanova, ali zato s hektarima i hektarima plantaža koke. Arenas se međutim nada da to područje neće biti zaprašivano.
Kada je 1984. bila pokrenuta prva „glifosat ofanziva“, Arenas je imao 23 godine. Video je kako je zaprašivanje uništilo kompletne plantaže banana, kukuruza i mainoke.
„Mnogi ljudi koje znam morali su da napuste svoje domove, jer više nisu imali od čega da žive“. Arenas kaže i da je zaprašivanje izazvalo različite bolesti kod domaćeg stanovništva, ali to nije sistematski dokumentovano.
U Evropi je glifosat pokrenuo raspravu o budućnosti poljoprivrede. U SAD se trenutno vodi gotovo 50.000 procesa protiv proizvođača tog herbicida, firme Monsanto. To preduzeće u međuvremenu pripada njemačkom koncernu Bajeru. Za Arenasa je glifosat simbol brutalne borbe protiv proizvođača kokaina.
Godine 2015. kolumbijska vlada ipak je zabranila zaprašivanje glifosatom iz vazduha, nakon što je Svetska zdravstvena organizacija taj herbicid označila kao „verovatno kancerogen“.
U sklopu mirovnog ugovora između vlade u Bogoti i gerilaca koji su kontrolisali proizvodnju koke, sukobljene strane dogovorila su sledeći princip: manje sukoba, više saradnje.
„Kolumbija danas proizvodi najviše koke otkada se ta proizvodnja uopšte meri“, kaže Pjer Lapak iz kancelarije Ujedinjenih nacija za borbu protiv droge (UNODC). Površina na kojoj se koka uzgaja jeste smanjena ali je proizvodnja kokaina povećana.
To je vidljivo i u Evropi. Vlasti na tom kontinentu ocjenjuju da je kokain posljednjih godina preplavio tržište. Nikada u istoriji nije zaplenjeno toliko mnogo i to tako čistog kokaina. Ali glavna borba oko kokaina ne vodi se na ulicama Njujorka, Pariza ili Berlina, već u zabačenim delovima Kolumbije, tamo gdje glavnu reč ima organizovani kriminal.
Međutim, otkako je u Bogoti na vlasti konzervativni predsjednik Ivan Duke, koji važi za protivnika mirovnog sporazuma s gerilcima, stvari tapkaju u mestu. Vlada nema pristup zabačenim delovima Kolumbije, tamo gde cveta proizvodnja kokaina. Slabo ide i sa programom koji je seljacima omogućavao prelazak na uzgoj drugih kultura u zamjenu za koku.
„To seljake gura nazad u strukture iz kojih su hteli da pobjegnu“, kaže za Elizabet Dikinson iz organizacije Krizna grupa. Samo je pitanje vremena kada će novi predsednik ponovo u akciju da pošalje avione za zaprašivanje.
„Vlada na taj način želi da smanji proizvodnju kokaina“, kaže Dikinsonova. A u tome ona ima podršku Bele kuće. „Moraćeš da zaprašuješ ako želiš da problem s drogom staviš pod kontrolu“, rekao je američki predsednik Donald Tramp svom kolegi iz Kolumbije prilikom njegove nedavne posjete Vašingtonu.
„SAD su najvažniji finansijer Kolumbije i te dvije zemlje tijesno sarađuju kad je vojska u pitanju. Bogota ne može sebi da dozvoli da izgubi tako važnog zaštitnika“, kaže Elizabet Dikinson. Tramp je još 2017. doveo u pitanje vojnu saradnju dve zemalja zbog povećanja proizvodnje koke.
Pedro Arenas smatra da moguća upotreba glifosata ima jedan jedini cilj, a to je da Vašington može da predstavi par pozitivnih brojki. Ali zaprašivanje, kako se to već pokazalo u prošlosti, dugoročno ne smanjuje površine pod kokom.
„Strahujemo da bi zaprašivanje moglo da zaoštri već postojeće socijalne sukobe“, kaže Elizabet Dikinson. A Arenas tvrdi da bi stanovništvo područja koja bi se našla pod udarom zaprašivanja „u potpunosti izgubilo povjerenje u državne institucije“.
Ustavni sud Kolumbije za sada postavlja visoke prepreke za nova zaprašivanja. Tako, između ostalog, sve opštine u kojima se vrši zaprašivanje moraju da za to daju zeleno svetlo – a to je teško zamislivo.
Ali Arenas se pribojava da bi Duke mogao da ignoriše tu odluku suda i da jednostavno naredi da se zaprašivanja sprovode. „Ako avioni polete, odmah ćemo da se žalimo najvišim instancama“, kaže Arenas. Ali burad s kineskim glifosatom već su spremna.
Kurir.rs/DW Foto: Profiemdia
NE PROPUSTITE
