Najnovije vesti

DA LI JE OVO LUKAŠENKOV KRAJ? Leđa mu okrenula i ruska elita, a sada je prvi put u velikoj opasnosti
Foto: AP/Nikolai Petrov

hoće 6. mandat

DA LI JE OVO LUKAŠENKOV KRAJ? Leđa mu okrenula i ruska elita, a sada je prvi put u velikoj opasnosti

Planeta

Prvi put od protesta tokom predsedničke trke 2010. Belorusi možda konačno imaju pravu šansu da svrgnu s vlasti “poslednjeg evropskog diktatora”.

Raspoloženje u zemlji, uoči predsedničkih izbora zakazanih za 9. avgust, okrenulo se protiv predsednika Aleksandra Lukašenka, koji je na vlasti već 26 godina, a sada hoće i šesti mandat.

Da se klima promenila pokazuju masovni protesti u Belorusiji. Prošlog četvrtka je hiljade antivladinih demonstranata u Minsku oformilo ljudski lanac dug nekoliko kilometara, uzvikujući “Psiho 3%”, frazu koja se odnosi na onlajn anketu koja je pokazala da je podrška 65-godišnjem diktatoru svega tri odsto.

Ovaj slogan je toliko uznemirio Lukašenka da je sledećeg dana naredio gašenje svih veza mobilne telefonije širom zemlje i poslao policiju da rasteruje mirne demonstrante i novinare. Od tada su se čak i vojnici i službe bezbednosti priključile pokretu, što pokazuju njihove fotografije na društvenim mrežama sa znakom “Psiho 3 odsto”.

Dojče vele ističe da su proteste i sveopšte nezadovoljstvo u zemlji podstakli kriza korona virusa i teška ruka vlasti. Podrška diktatoru opala je zbog njegovih mera – bolje rečeno njihovih izostanka. Pristup Belorusije uvelike se razlikovao od onog u drugim evropskim zemljama.

Krajem juna broj zaraženih u Belorusiji, zemlji od 9 miliona stanovnika, poredio se sa kineskom provincijom Hubej koja ima populaciju od 60 miliona. Belorusija trenutno ima oko 60.000 obolelih, što je visoka brojka. Kina je danas na 22. mestu po broju obolelih u svetu, sa ukupno 83.512 zaraženih, podaci su Worldofmeters.info. Istovremeno, Belorusija je na 25. mestu sa 61.475 inficiranih.

foto: EPA/TATYANA ZENKOVICH

A Lukašenko za takvo stanje krivi žrtve i kritikuje zaražene medicinske radnike. Ovakve reakcije neizbežno su pogodile njegovu ionako ne baš zavidnu reputaciju. Već su čuvene njegove preporuke o lečenju korona virusa votkom i saunom.

Čak se i njegove pristalice sada pitaju koliko je on razuman i da li mogu očekivati od njega da će u budućnosti biti uračunljiv. Lukašenko se pravdao teškim ekonomskim uslovima koje bi restriktivne mere dodatno pogoršale.

"Šta ćemo jesti?", upitao je on.

U Belarusiji, navodi “Juronjuz”, to nije retoričko pitanje. A predsednikova retorika se pojačala uoči izbora – do sada je pretio rasterivanjem demonstranata oružjem, hapsio ih, šokirao izjavama da “žena ne može biti predsednik Belorusije” i napadao svoje rivale na izborima.

Beloruska policija je uhapsila bivšeg bankara i kandidata na predsedničkim izborima Viktora Babarika (56), pod sumnjom u finansijske prekršaje. Stotine ljudi su se potom okupile u centru Minska u znak protesta zbog njegovog hapšenja.

Babariko je nekad bio šef Belgazprombanke, podružnice ruskog “Gasproma”. Uhapšen je i njegov sin Eduard zbog neplaćanja poreza, a ukupno je pritvoreno 20 ljudi zbog povezanosti sa istragom Belgazprombanka. Neki od njih svedočili su protiv Babarika koji je, kako navodi DW, sakupio 430.000 potpisa za svoju kandidaturu.

Analitičari kažu da je ovo hapšenje politički motivisano i da je bivši bankar najjači Lukašenkov protivnik na izborima. Međutim, izborna komisija nije prihvatila, za sada, njegovu kandidaturu.

Ističe se i hapšenje popularnog vlogera Sergeja Tihanovskog (41), koji je između ostalog poznat i po tome što je Lukašenka nazvao bubašvabom. Početkom juna ugledni lider opozicije Mikola Statkevič (63) osuđen je na 15 dana zatvora zbog kršenja javnog reda. Njegova žena Svetlana rekla je da je on u ponedeljak ponovo zatvoren na još 15 dana.

Statkevič je izazvao Lukašenka na izborima još 2010, ali je tada osuđen na šest godina zatvora. Pušten je 2015. i zabranjeno mu je da učestvuje na novim izborima. Neki kandidati na izborima, poput Statkeviča, proveli su svoje vreme u zatvoru a nijedan opozicioni glas nije dobio mesto u parlamentu na izborima 2019.

Hapšenje opozicije, demonstranata, posrnula ekonomija i umanjivanje opasnosti od pandemije govore da Lukašenku nije ostalo mnogo u njegovom arsenalu javnog uticaja, smatraju analitičari.

foto: AP

Takođe, mladi Belorusi su politički aktivni i traže promene. Čitava generacija koja je rođena nakon što je Lukašenko izabran za predsednika 1994. sada ima pravo na glasanje. Starija generacija, rođena između 1940-1950, prolazi, a propaganda bazirana na alatkama iz posleratnog perioda ne “pali” kod nove generacije, ukazuje “Juronjuz”. Celokupno društvo je postalo digitalno, pa staromodne metode uticaja na javno menje više ne funkcionišu.

Kandidatura Babarika pokazuje da je Lukašenkom nezadovoljna i beloruska elita, ističe Gardijan. Nakon što se decenijama držao van politike, Babariko je ove godine odlučio da se kandiduje za predsednika zbog “totalno neodgovornog” odgovora vlasti na zdravstvenu krizu.

Lukašenku je leđa okrenula čak i ruska elita, preokupirana sopstvenim problemima. Rusija je tradicionalno bila donor beloruske vlade, ali sada su njihovi ekonomski odnosi zategnutiji nego ikad i Moskva je uskratila Lukašenku veoma potrebnu finansijsku podršku u trenutku kad mu je najpotrebnija.

foto: EPA/Mikhail Klimentyev

Stoga je Lukašenko primoran na očajničke mere, odnosnu, primenu sile, kako bi se još jednom izborio za svoju fotelju.

Na samoj ivici šestog mandata, Lukašenko će se ovaj put suočiti sa pravim izborima. Podrška – koja je na izborima 1994. iznosila 80 odsto – sada je daleko manja. Opozicija navodi da je njegov rejting u javnosti kolapsirao.

"Mogu skoro da garantujem da Lukašenko ima manje od 50 odsto. To je ono što ove izbore čini jedinstvenima", rekao je Babariko.

Sam Lukašenko je već proglasio da Belorusija neće imati revoluciju.

foto: EPA

"Ja vidim sve. Glavne stvari nisu za brigu. Neće biti puča u ovoj zemlji. Neće biti Majdana", rekao je on prošle nedelje misleći na revoluciju u Ukrajini iz 2014.

Analitičari kažu da njegovi pokušaji da normalizuje odnose sa Zapadom, posebno tokom perioda tenzija s Rusijom koja pritiska Minsk na integraciju u “jedinstvenu državu”, mogu ublažiti potencijalno obrušavanje na neistomišljenike, ali da će njegova želja za političkim opstankom uvek biti na prvom mestu.

Lukašenko će verovatno “ukrasti” i šesti mandat, smatra DW. Ipak, veličina protesta pokazuje da njegova vladavina slabi. Ukoliko bi evropski političari pokazali solidarnost sa političkim zatvorenicima i pritvorenim novinarima, uz rastuće nezadovoljstvo u zemlji Lukašenku sledeći put ne bi bilo tako lako da sprovodi svoju diktaturu, smatra DW.

Kurir.rs/Dojče vele

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...