I dok naučnici o klimatskim promenama razmatraju da li takve krajnosti označavaju početak zastrašujuće nove ere značajnih arktičkih temperatura, planetu još uvijek muči neumorna pandemija koronavirusa, prenosi Independent.
Oni se plaše da bi se svet u ovom trenutku mogao suočiti sa novom opasnošću, istovremenog pregrevanja planete i visoko zaraznih bolesti.
Naučnici kažu da bi brzo zagrevanje krajnjeg severa Zemlje moglo da "oslobodi" brojne viruse stare desetine ili čak stotine hiljada godina koji su, zakopani duboko u sibirskom tlu, već dugo uspavani u zaleđenom stanju.
Zbog ubrzanog zagrevanja, a Arktik se zagreva barem dvostruko brže nego ostatak sveta, permafrost se topi tamo prvi put od poslednjeg ledenog doba, uz opasnost da se patogeni ispuštaju sa kojima moderni čovek nije naišao.
„Pretpostavka da bakterije mogu dugo preživeti definitivno je prihvaćena u naučnim krugovima. Ostaje jedino pitanje - koliko dugo? Milion godina? 500.000 godina? 50.000 godina?, Žan Mišel Klaver, virolog sa Univerziteta u Aik-Marsej, rekao je za časopis Greenpeace 'Unearthed'.
On je rekao da "postoji izuzetno kvalitetno istraživanje koje sugeriše da bakterije iz dubokog veka mogu da se ožive.
I dr. Šantal Abergejl, virolog na istom univerzitetu, kaže da je moguće “oživeti viruse iz starih uzoraka permafrosta. Do sada smo uspeli sa tih 30.000 godina. “ Ona je dodala da su do sada istraživači uspeli da uspešno aktiviraju drevne DNK viruse, ali ne i mnogo osetljivije RNA viruse.
RNA virusi se odnose na bolesti kao što su španski grip i novi koronavirus koji je odgovoran za trenutnu pandemiju, a DNK virusi obuhvataju danas praktično iskorenjenu bolest malih boginja.
Jednom u ćeliji domaćinu, virus oslobađa svoju DNK ili RNK, koji sadrži informacije potrebne za stvaranje novih virusnih čestica i preuzima kontrolu nad nekim aspektima ćelijskog metabolizma.
Još jednu pretnju čovečanstvu predstavljaju bakterije. Na primer, 2016. godine, epidemija antraksa u Zapadnom Sibiru ubila je stado jelena. Kada su se trupe odmrznule u junu, bolest je zarazila 23 osobe, ubivši jednu osobu.
Dr. Klaver upozorava da opasnost nije samo odmrzavanje permafrosta, već i povećana aktivnost ljudi i životinja u područjima koja su već dugo naseljena.
"Ovo je recept za katastrofu, jer ovde imate ljude i 'svež' virus. A kad se virusi permafrosta oslobode u prirodi, šta se događa? Padaju u reke. Izloženi su kiseoniku, što je loše. Oni su izloženi svetlosti, a takođe je i loše. Naravno, ako uskoro ne nađu domaćina, neće dugo živeti. "
„Ali ako virus dođe u kontakt sa pravim domaćinom, on će se ponovo aktivirati. Dakle, ako se osoba nađe među smrznutim virusima koji mogu biti pandemija, mogao bi se zaraziti, kopirati virus i pokrenuti novu pandemiju “, zaključuje Klaver.
Kurir.rs/Net.hr Foto: Profimedia
NE PROPUSTITE
