Najnovije vesti

ONI SU ODBILI PONUDU SVETSKIH CENTARA MOĆI Lista političara koji su umrli nasilno sve duža: Kenedi, Gadafi, Kačinski, Čavez...
Foto: Profimedia

portal logično

ONI SU ODBILI PONUDU SVETSKIH CENTARA MOĆI Lista političara koji su umrli nasilno sve duža: Kenedi, Gadafi, Kačinski, Čavez...

Planeta

Početkom juna Pijer Nkurunzize, predsednik afričke države Burundi, koji je bio dobrog zdravlja, iznenada je umro od srčanog udara.

Prateći događaje širom sveta tokom ovog koronskog projekta, portal Logično da je mesec dana pre iznenadne Nkurunzizove smrti proterao predstavnika Svetske zdravstvene organizacije, izrazivši nevericu u priču o pandemiji i odbivši da primeni mere koje više liče na zločin protiv čovečnosti nego na interes javnog zdravlja.

Preminulg Nkurunziza zamenio je novi predsednik Evariste Ndaišmiie, koji je odmah po stupanju na dužnost proglasio koronavirus najgorim neprijateljem Burundija i prepustio mikrofon svemu onome što kaže generalni direktor SZO Tedros Adhan Gebrejesus. Moguće je da je stvar slučajna, ali kada je broj takvih slučajnosti ozbiljniji, onda je teško da je sve slučajno.

Vraćajući se u svoje misli pre jedne decenije, setio sam se smrti poljskog predsednika Leha Kačinskog, koji je poginuo u još uvek neobjašnjivoj avionskoj nesreći 2010. godine. Pad aviona u kojem je Kačinjski poginuo pokušao je da se opravda greškom pilota i vrlo gustom maglom u kojoj je avion udario u brezu prilikom sletanja na vojni aerodrom u Smolensku. Međutim, istražitelj nesreće Vaclav Beržinski tvrdi da se avion raspao u vazduhu, iz čega zaključuje da je reč o eksploziji, a isto kaže i bivši ministar odbrane Antoni Macierevic. Zanimljivo je da, i ako je to slučaj ponovo, treba podsetiti da je poljska država prva uložila veto na vakcine na koje je SZO planirala da izvrši planetarnu vakcinaciju u lažnoj pandemiji svinjskog gripa godinu dana pre smrti Kačinskog.

Iznenadna smrt Nkurunzize i pad aviona i smrt Kačinskog tragedije su državnika koji su odbili da primene globalističke ideje, a njihova smrt, čak i ako jeste, nalazi se u dugom nizu neobičnih smrti i smrti državnika koji imaju tendenciju da zastupaju interese svog naroda i odupiru se planetarnim uticajima korporacija od kojih se mnoge kriju pod plaštom institucija koje počinju rečima „Ujedinjeni“, „Svet“ ili „Međunarodni“.

Tako je 1981. godine Omar Torijos, vođa južnoameričke države Panama, poginuo u eksploziji aviona. Iako nikada nije obavljao nijednu javnu funkciju, Torijos je drmao Panamom od 1968. do kobnog 31. jula 1981. Torijosova diktatura nije tajna, ali nije tajna ni kako je vodio progresivnu unutrašnju politiku i težio da sprovede panamsku demokratsku tranziciju.

Pored toga, Torijos je zaključio sporazum o vraćanju zone Panamskog kanala, kojim su pod suverenitetom Paname upravljale Sjedinjene Države, i zatražio od Sjedinjenih Država da plate dug za uništenje njegove zemlje. Zajedno sa Torijosom, u njegov avion se ukrcao i diktafon koji mu je poklonio jedan od članova njegove službe bezbednosti na njegovom poslednjem letu. Snimač, međutim, nije bio predviđen za snimanje.

Dva meseca pre Torijosove smrti, na isti način umro je i Žaime Roldos, predsednik Ekvadora. Svestan resursa kojima raspolaže njegov Ekvador, Roldos usvaja Nacionalni plan razvoja, demokratizuje zemlju, otvara prostor za jačanje ljudskih prava i zastupa ideju da bi naftna dobit koju Ekvador ima trebalo da koristi njegovom narodu. Za globalističke korporacije - previše. Roldosov avion se srušio 24. maja 1981.

Podsetimo se nasilnog svrgavanja predsednika Gvatemale Džejkova Arbenca, koji je pretpostavio da je domaća proizvodnja banana multinacionalna, i na ovaj spisak dodajte Gadafija, Sadama, Čaveza, Mosadega i mnoge druge koji su godinama bili meta i čije su zemlje tokom vladavine bile mnogo uređenije nego kasnije.

„Oslobođenje“ nakon čega potpadaju pod globalistički jaram možemo sastaviti slagalicu. Slagalica pokazuje da nije teško zaključiti da u svetu već dugo nije bilo događaja koji su bili slučajni. Svi glavni događaji su planirani, svi su kontrolisani i svi su povezani.

Presudno za ove događaje je atentat na američkog predsednika Džona Kenedija u Dalasu, 22. novembra 1963. Dve godine ranije, 27. aprila 1961, ispred Američkog udruženja izdavača novina, Kenedi je držao jedan od najvažnijih govora u istoriji ljudskog društva.

Mnogi su mišljenja da su to reči zbog kojih je ubijen: Dame i gospodo, sama reč „tajnost“ odbojna je u slobodnom i otvorenom društvu. Nama i našem istorijskom nasleđu je urođeno da smo protivnici tajnih društava, tajnih zakletvi i tajnih postupaka. Odavno smo naučili da opasnost od prekomernog i neovlašćenog prikrivanja određenih dokumenata daleko premašuje opasnost koja je dovela do takvih mera. Takođe postoji smrtna opasnost od situacije da će potrebu za povećanom sigurnošću zloupotrebiti oni koji nestrpljivo čekaju da je povećaju do krajnjih granica cenzure i prikrivanja. To je nešto što ne nameravam da dozvolim. Molim svakog izdavača, urednika i novinara di preispitao svoja merila i prepoznao prirodu opasnosti koja se nadvila nad nama. Širom sveta suprotstavljamo se monolitnoj i surovoj zaveri koja uglavnom koristi tajna sredstva za širenje svojih interesnih sfera: infiltracija umesto invazije, državni udari umesto izbora, zastrašivanje umesto slobode izbora. To je sistem koji je regrutovao velike ljudske i materijalne resurse za izgradnju neprobojne, visoko efikasne mašinerije koja se sastoji od vojnih, diplomatskih, obaveštajnih, ekonomskih, naučnih i političkih operacija. Njihova priprema je skrivena, nigde objavljena. Njihove greške su zakopane i nikada nisu na naslovnoj strani. Njihovi neistomišljenici se ućutkuju, nikad se ne veličaju. Nijedan trošak se ne istražuje, nikakva tajna se ne otkriva. Zbog toga je atinski zakonodavac Solon proglasio nezakonitim, za svakog građanina, svako poricanje rasprave. Tražim vašu pomoć u ovom ogromnom zadatku informisanja i upozoravanja američkog naroda. Uveren sam da će uz vašu pomoć čovek postati ono što mu je suđeno da se rodi - slobodan i nezavisan “.

Svima koji su navedeni u ovom članku prvo je poslata „ponuda koja se ne može odbiti“, svi su odbili i svi nestali. Da li se želi baviti politikom, zadatak je svakog političara da služi svom narodu i ljudima koji su ih za to izabrali. Nije zadatak političara da prihvate ponude usmerene protiv svog naroda i protiv ljudi koji su ih izabrali. Bez obzira na cenu.

Kurir.rs/Logično

Prijavite se na newsletter.

Svakog dana besplatan pregled vesti na vaš e-mail.

* Obavezna polja

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...