"Titanik" je mogao da potone u Atlantiku kada je skrenuo sa kursa zbog nepovoljnih "svemirskih prilika", tvrdi Zinkova u novoj studiji u kojoj se navodi da iza brodoloma stoji sunčev bljesak u severnoj hemisferi.
Kako navodi naučnica, u noći 14. aprila 1912. godine, kada je brod potonuo, solarna aktivnost je bila veoma izražena. Solarna oluja je mogla da prouzrokuje da magnetni kompas na brodu ne pokazuje precizno magnetni sever, što je dovelo do blagog skretanja sa kursa.
"Mala greška u kompasu, iza koje je mogla da stoji geomagnetna oluja, postavila je "Titanik" na putanju koja je dovela do brodoloma", napisala je Zinkova.
"Titanik" je udario u lednik pri blagom vetru i relativno mirnom moru, tvrdi američka naučnica.
Osim toga, kada je jedan od oficira sa "Titanika", Džozef Boksal, poslao SOS signal, radilo se o poziciji 24 kilometara dalje od njihove stvarne lokacije. Spasilački brod "Karpatija" koji je primio signal dobio je tako podatke o pogrešnoj poziciji, ali je nekako doplovio direktno do "Titanikovih" čamaca za spasavanje.
Nekoliko preživelih je tada ispričalo da su u vreme nesreće na nebu bile aurore, neobične svetlosti.
"Nismo bili sigurno u to vreme šta vidimo, i verovatno smo samo hteli da nešto ugledamo u tom mraku", pričao je jedan od preživelih putnika Lorens Bisli dodajući da je bleda svetlost bila prisutna na nebu neko vreme dok nije potpuno nestala.
"Polarna svetlost, pomislio sam u jednom trenutku", rekao je.
Kurir.rs/Sputnik
NE PROPUSTITE
