Jedna od najvećih studija te vrste, koja je objavljena u petak u časopisu "Lanset", do tog procenta je došla na osnovu procenta pacijenata na dijalizi čiji je imuni sistem proizvodio antitela na korona virus.
Ne navodi se koliko je tačno Amerikanaca imuno na koronu, jer nije svaka zaražena osoba proizvela antitela. Takođe je nejasno koliko jaku zaštitu antitela mogu dati i koliko dugo ona traje. Ali kada se rezultati uporede sa sličnim studijama Centra za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) i drugih institucija, očigledno je da većina Amerikanaca nije zaštićena od bolesti koja je već ubila 200.000 njihovih sunarodnika.
"Još uvek smo usred borbe. Svi smo umorni i svi se nadamo vakcini. Ovo nam pokazuje kako ništa nije gotovo, čak ni nakon ovog drugog udarca", rekao je epidemiolig Eli Rozenberg sa Univerziteta u Njujorku, a preneo "Vašington post".
Istraživači sa Univerziteta Stenford i kliničke laboratorije "Ascend", koja obrađuje laboratorijske testove za bubrežne pacijente na dijalizi, ispitivali su ostatke uzoraka krvne plazme iz nasumično odabrane grupe od 28.500 pacijenata. Svaki od njih je u julu bila na dijalizi u jednom od 1.300 centara u 46 saveznih država. Testiranjem plazme otkriveno je da tek oko osam procenata ima antitela na korona virus, molekule koje imuni sistem stvara u borbi protiv infekcije.
To znači da antitela ima oko devet odsto odraslih Amerikanaca, prema biostatističarki sa Stenforda i koautorki studije Mariji Montez-Rat, koja je sortirala podatke o pacijentima prema regionu, starosti i polu da bi taj rezultat "prevela" na širu populaciju. Studija CDC-a na ostacima medicinskih uzoraka opšte populacije, ne samo pacijenata na dijalizi, pronašla je sličan procenat pacijenata sa antitelima u letnjim mesecima.
Nalazi sugerišu da na svakog pozitivno testiranog pacijenta, dolazi još devet koji su zaraženi a da to ne znaju. Iako to na prvi pogled ne zvuči loše, to nažalost znači da je kolektivni imunitet daleko bez pojave vakcine, čak i u najvećem svetskom žarištu. Epidemiološki modeli sugerišu da bi između 60 i 70 odsto populacije moralo da stekne zaštitu od korone, bilo preležanom infekcijom bilo vakcinom, kako bi njeno širenje zaustavilo.
Sa druge strane, antitela nisu savršen način za sticanje takozvanog "imuniteta stada", prenosi Blic. To je zato što naučnici još ne razumeju imunitet na korona virus dovoljno dobro. Ne postoje konačni podaci koji dokazuju da antitela daju imunitet, kao i da ne postoje drugi oblici imuniteta koji su takođe važni.
Nalazi studije poklapaju se sa tvrdnjom direktora CDC-a Roberta Redfilda ove nedelje da je oko 90 odsto američke populacije verovatno ranjivo na virus. Ovu izjavu je kasnije osporio Skot Atlas, savetnik za pandemiju predsednika Donalda Trampa.
"Nije toliko ljudi podložno infekciji. Više ljudi ima zaštitu od memorijskij T-ćelija", rekao je Atlas u sredu.
Neki naučnici teoretišu da određeni broj ljudi ima imunitet na osnovu T-ćelija zbog prethodnog kontakta sa drugim korona virusima, međutim, ta teorija još uvek nije dokazana.
Kurir.rs/Vašington post
Foto: Profimedia
NE PROPUSTITE
