Prema IIF-u, čiji su članovi preko 400 banaka i finansijskih institucija širom sveta, globalni dug se ove godine povećao za 15 biliona dolara, na 272 biliona dolara od septembra. „Postoji značajna neizvesnost u pogledu načina na koji se globalna ekonomija može isprazniti u budućnosti bez značajnih negativnih implikacija na ekonomsku aktivnost“, rekla je ona, upozoravajući na „napad cunamija dužnika“.
Izveštaj ukazuje da se među naprednim zemljama dug povećao iznad 432 procenta BDP-a u trećem kvartalu, što je povećanje od 50 procenata u odnosu na 2019. godinu. Skoro polovinu tog rasta činile su Sjedinjene Države, koje su primenile jedan od najvećih stimulativnih paketa na svetu. Ukupan američki dug je na putu da dostigne 80 biliona dolara u 2020. godini, u poređenju sa 71 bilion dolara u 2019. godini, rekao je IIF.
Što se tiče evrozone, vladine akcije dovele su do povećanja javnog duga od 1,5 biliona dolara u istom periodu, da bi dostigle 53 triliona dolara.
To je i dalje ispod najviših vrednosti u regionu od 55 milijardi dolara zabeleženih u drugom kvartalu 2014. godine, kada su se suočile sa krizom državnog duga.
Prema istraživanju, nivo duga na tržištima u razvoju popeo se na preko 248 procenata BDP-a, dok su Liban, Kina, Malezija i Turska doživeli najveći rast duga u nefinansijskom sektoru.
„Tempo globalne akumulacije duga je bez presedana od 2016. godine, povećavajući se za više od 52 biliona dolara“, rekao je IIF. „Iako je oko 20 triliona dolara ovog pada zabeleženo 2020. godine usred pandemije Covida-19, akumulacija duga tokom poslednje četiri godine daleko je nadmašila rast od 6 biliona dolara tokom poslednje četiri godine.“
Kurir.rs/Logicno
NE PROPUSTITE
