Ujutro 19. aprila, poleteli smo sa aerodroma Stefanovikio, u 07:15 sati. Zastali smo nakratko u štabu vazduhoplovstva u Larisi da ukrcamo još dva visoka oficira. Let smo nastavili prema rasporedu. Ja sam radila svoj posao, koji se sastojao u tome da proveravam indikatore na instrumentima helikoptera i ažuriram dnevnik leta. Bila sam toliko zauzeta ovim, da sam tek povremeno gledala kroz prozor i kad sam odjednom podigla pogled sa onoga što sam pisala, shvatila sam da letimo unutar doline prekrivene gustom maglom. Začula sam jak udarac i srušili smo se na vrh malog brda! Posle ovog prvog glasnog zvuka, sećam se kako sam se nagnula napred i udarila u nešto.
Odmah sam počela da se molim, pozivajući Presvetu Bogorodicu Akrotiriani, Isceliteljku Serifosa, da mi priskoči u pomoć. Naravno, pre leta ponela sam sa sobom svoje duhovno oružje, svoj štit: Sveta četiri Jevanđelja, Sveto pismo, Psaltir, malu ikonu Bogorodice Akrotiriani, Isceliteljku, ikonu svete mučenice Antuse, kao i malo ulja iz kandila čudotvorne ikone Presvete Bogorodice.
Čim sam pozvala Njenu pomoć, ponudila mi ju je! Iako sam bila nedostojna toga, Ona je sišla, videla sam je ispred sebe, svu živu, u crvenom ogrtaču, sa zlatnim oreolom na glavi! Bila je okružena svetlošću, bila je tako lepa i lice joj je blistalo! Uhvatila je moje sedište, sa mnom u njemu, bukvalno ga je iščupala zajedno sa komadom poda helikoptera, podigla me u vazduh, izvukla me iz olupine i smestila u grm iza mesta nesreće, levo, leđima prema njemu, tako da užasan prizor ne bude zauvek utisnut u moje sećanje! Presveta Bogorodica je znala da ću tamo biti na sigurnom i da mi ništa neće naštetiti! Došla je i izvukla me je čim sam osetila prvi udarac. Odmah nakon mog spasavanja, helikopter je nastavio svoj smrtonosni kurs, brzo se okrećući iznova i iznova i stalno udarajući u brdo, dok su se iz njega izletali uništeni delovi, kao i mrtva tela mojih kolega.
Tada je rotor helikoptera udario u energetski stub visokog napona, bukvalno ga presekavši na "kriške", ali kablovi nisu dodirivali zemlju. Na čudesan način, kablovi su visili prema gore, što se ne može objasniti zakonom gravitacije! Jedino objašnjenje je da je Presveta dozvolila da se to dogodi, jer ako bi kablovi dotakli zemlju, zapalili bi i vatru, i celo područje bi izgorelo, jer bilo natopljeno gorivom, koje je iscurilo iz olupina helikoptera. Da se ovo dogodilo, i ja bih stradala u plamenu! Ono što je takođe zapanjujuće je činjenica da se helikopter nije zapalio prilikom udara, što je uobičajen slučaj, jer takav sudar izaziva varnice. Presveta Bogorodica je čak i to sprečila!
Helikopter je postao bezoblična olupina. Netaknuta su bila samo dvoje vrata, od kojih je jedno imalo udubljenje, u obliku dlana, kao da ga je dodirnula Presveta Bogorodica!
Majka Božija me je držala u naručju na isti način na koji drži Svog Sina, prikazan na Njenoj ikoni "Presveta Bogorodica Akrotiriani, Isceliteljka Serifosa". Dva sata je sedela sa mnom u grmu, u stvari, pritisnula me je na sebe kao malo dete, šapućući mi: "tišina, tišina... Ne boj se, ovde sam, poslaću nekoga da te nađe!" Sve vreme dok sam bila tamo, stalno smo razgovarale! Glas joj je bio anđeoski, smiren i spokojan!
Područje je vrlo nepristupačno, nema puteva, tako da su spasilački timovi mogli da nas pronađu jedino peške ili u terenskim vozilima. Kada su radari tog jutra izgubili trag helikoptera, avioni i helikopteri su krenuli u potragu za nama, ali uzalud. Nisu mogli da nas nađu.
Iz tog razloga, Presveta je poslala rotor helikoptera na električni stub, uzrokujući nestanak struje u obližnjim selima, što je zaposlenog u Elektroprivredi, gospodina Dimostenisa Hacilelekasa, dovelo u to područje da proveri kakav je kvar u pitanju. Kada je video na šta je naišao, neko vreme je bio zbunjen, ne znajući šta da uradi. Gospodin Hacilelekas je kasnije rekao da je, čim je stigao tamo, osetio strahopoštovanje, osetio je da tu postoji nešto sveto i veličanstveno i odmah je počeo da se moli. Tada ga je Presveta Bogorodica ispunila hrabrošću, prišao mi je da bi mi pružio prvu pomoć.
Kada se približio, kako je rekao, video je mladu ženu koja je bila pri svesti, oblivena krvlju, i sa ikonom Bogorodice na grudima. To je ista ikona koju možete videti na kontrolnoj tabli svakog helikoptera Grčkog vazduhoplovstva.
Svi ostali predmeti iz helikoptera bili su sa moje desne strane, ali je ikona Presvete Bogorodice bila na meni dok sam ja ležala iza helikoptera i na levoj strani. Niko ne zna kako se to dogodilo, zna samo Ona! Takođe je pažljivo, sa matematičkom tačnošću, pored mene stavila sve moje lične stvari, ruksak, torbu sa kacigom, kao i mobilni telefon, jedan pored drugog. Mobilni telefoni svih pet članova posade zvonili su bez prestanka. I moj. Gospodin Hacilelekas je odgovorio. Zvao je moj kum, kapetan Asterios Anagnostu, i kad su saznali mesto nesreće, u pomoć je priskočio helikopter "Super Puma", te sam se ubrzo našla u 424. Opštoj vojnoj bolnici u Efkapiji u Solunu.
Spasioci i lekar na "Super Pumi" rekli su da sam jedan od najmirnijih pacijenata koje su ikada imali i da sam na sva njihova pitanja odgovarala potpuno svesna cele situacije. Ali kako da ne budem? Ja, nedostojna, bila sam dovoljno blagoslovena da provedem dva sata sa Presvetom Bogorodicom! Osetila sam Njenu milost, Njen spokoj i mir! Dala mi je snagu, hrabrost i strpljenje da podnesem to strašno iskušenje! Bez Njene svete milosti, ne bih to mogla da uradim ni u bolnici, a kasnije ni kod kuće. I sve to dugujem njenoj Milosti! Dugujem joj svoj život!
U bolnici me je pregledalo 15 različitih lekara. Kada su dobili rezultate testova, nisu mogli da veruju svojim očima! Nisu mogli da shvate kako nije bilo ni jednog fatalnog preloma posle takve nesreće. Bilo je neverovatno! Imala sam ozbiljne povrede, koje su se nakon toga pokazale kritičnim za moj život, ali nijedna od njih nije bila smrtonosna.
Da budem preciznija, imala sam pet preloma, od kojih jedan na vratu, jedan na grudnoj kosti, što bi moglo biti veoma opasno za moju pokretljivost i funkciju srca, jedan u struku, što je bilo još opasnije, jer je bio vrlo blizu moje kičmene moždine i mogao je da me ostavi paralizovanu. Postojao je i hematom, zajedno sa prelomom u blizini kičmene moždine, što je dodatno pogoršalo situaciju. Takođe sam imala dva slomljena rebra, kao i povrede glave. Imam prilično puno šavova na glavi. Ipak, Bogorodica me je zaštitila i pobrinula se da vitalni organi, nervi i mozak ne budu povređeni. Takođe, imala sam frakturu levog obraza i desnog stopala. Desna noga mi je natekla, ali jedva sam osećala bol, samo povlačenjem šavova.
U operacionoj sali gde sam odvedena na lečenje povreda dogodio se jedan incident. Jedan od prisutnih lekara skinuo mi je ogrlicu na kojoj se nalazio drveni krst. Čim je to učinio, nesvesna sebe, skočila sam i zamalo ga zgrabila za vrat, kao što mi je i sam rekao nekoliko dana kasnije.
Drugog dana na intenzivnoj nezi, snažno sam pored sebe osetila prisustvo Presvete Bogorodice i rekla svom suprugu Dimitrisu, koji je bio sa mnom samo pet minuta (toliko mu je bilo dozvoljeno da me vidi) da ne brine, da ide kući i da se odmara, jer nisam bila sama. "Zar ne vidiš Devicu Mariju iza sebe?", pitala sam ga.
Tokom mog boravka u bolnici, lekari su rekli mojim roditeljima i mužu da ću morati da budem u bolnici oko četiri do pet meseci, jer sam u kritičnom stanju. Presveta Bogorodica nije dozvolila da se tako dogodi. Ostala sam u bolnici samo dve i po nedelje! Dakle, pored mog čudesnog preživljavanja zahvaljujući Njoj, moje lečenje i oporavak su se odvijali zaista brzo i jednako čudesno.
Ona mi je otklonila sve bolove. Od prvog trenutka do sada nisam osetila nikakav bol i nisam uzimala puno lekova, jer mi je suprug Dimitris davao nebeski lek, čudotvorno ulje iz kandila ikone Presvete Bogorodice Akrotiriani, Isceliteljke, tokom mog lečenja na intenzivnoj nezi, u bolničkoj sobi, kao i kod kuće.
Na intenzivnoj nezi razgovarala sam sa Njom i Ona me je zamolila da pričam o ovom čudu kako bi se ojačala vera ljudi u Boga, toliko potrebnu, kada se u našim životima dogode tragični događaji... Obećala sam joj da to nikada neću zanemariti, nikada neću zaboraviti ovo neverovatno čudo i da ću zahvaljivati i proslavljati Presvetu Bogorodicu do kraja mog života u ime Oca, Sina i Svetoga Duha, amin”!
Šta se dogodilo pre nesreće?
Ujutro 19. aprila, u 8.30, moja deveruša Marija nazvala je mog supruga Dimitrisa i rekla mu da radari nemaju signal iz helikoptera u kom sam bio i da treba da obavesti staru monahinju Antodohi i zamoli je da se moli za mene! Na trenutak je Dimitris bio nedoumici! Pozvao je staricu jecajući.
"Šta ti se dogodilo, dete moje?" – pitala je stara monahinja – "Smiri se i reci mi."
"Sestro Anthodohi" – rekao je Dimitris – "nema traga od helikoptera na kome je Vasiliki."
- "Dimitris, dete moje" – rekla je sestra Antodohi – "ne brini! Vasiliki ima snažnu veru u Boga i sto posto sam sigurna da se na to pozivala u trenutku opasnosti. Bogorodica Marija je neće napustiti. Idi, moli se i prizovi je u pomoć. I ja ću učiniti isto, zapaliću sveću i obratiti se njenoj Milosti. Budite uvereni da ćete u naredna dva sata i pre zalaska sunca dobiti vesti da je Vasiliki dobro!"
Dimitris dalje pripoveda: "Otišao sam u crkvu, stao ispred oltara i počeo da se molim i preklinjem Bogomajku i Svetu Trojicu da mi vrate moju Vasiliki živu! S vremena na vreme, prekinuo bih molitvu i pozvao Vasiliki ili joj poslao poruku, nadajući se da će odgovoriti kako bih znao da je živa, a zatim bih nazvao naše prijatelje Mariju i Asteriosa da pitam da li su se čuli a zatim nazad na molitvu. Oko 10 časova ustao sam i otišao da vidim svog komandanta. Objasnio sam mu šta se dogodilo i zatražio dozvolu da odem na aerodrom u Stefanovikiju, kako bih mogao da budem u operativnom centru i pratim razvoj događaja.
Sve to vreme primao sam telefonske pozive od kolega iz vojne baze Georgula u Volosu, koji su čuli za nesreću i pitali me da li imam loše vesti, zbog položaja moje supruge u Stefanovikiju. Rekao sam im da je Vasiliki bila u nestalom helikopteru!
Neposredno pre nego što sam napustio KAAI, kolega iz vojne baze Georgiu pitao me je da li znam ime žene iz helikoptera, jer je ona jedina preživela. Rekao sam mu da se prestane šaliti jer je Vasiliki bila u tom helikopteru i molio sam ga da se uveri da je istina ono što mi govori, dok ludim od brige! Uverio me je da je to istina, pa sam pozvao Mariju, našu deverušu, da proverim da li ima slične informacije. Marija i još jedan naš kolega, Spiridul, upravo su napustili crkvu i nisu ništa znali, ali, srećom, naleteli su na Asteriosa, našeg kuma, koji je potvrdio da je Vasiliki živa, jer je upravo razgovarao sa gospodinom Hadžilelekasom, zaposlenim u kompaniji Power Company koja je pronašla Vasiliki”.
"Ne sećam se tačno vremena, moglo je biti između 10:30 i 10:40 sati kada me je pokupio kolega, gospodin Antoniu, i odvezao me u Stefanovikio. Usput sam pozvao Vasilikine roditelje da bih im saopštio sjajne vesti. Želeo da budem prvi koji će ima javiti vest. Takođe sam pozvao sestru Antodohi da je obavestim kako bi prestala da se brine, jer je ona bila ta koja je tražila duhovnu pomoć svetih manastira Esfigmena i Lavre Onoufrija, i, naravno, ona mi je rekla da je ona čula vest da je živa samo par sati ranije.
Vožnja do Stefanovikia izgledala je kao beskrajna toga dana. Čim sam stigao tamo, naleteo sam na Mariju i Spiridulu. Čvrsto smo se zagrili i zaplakali. Tada sam upoznao Asteriosa pitao ga kako da što brže dobijem više vesti o Vasiliki. Poslan sam u Operativni centar brigade. Tamo sam ubrzo obavešten da je Vasiliki preneta u vojnu bolnicu 424 pa sam se vratio u Volos, spakovao nekoliko stvari i krenuo za Solun”.
Neka nas njena Sveta Milost, Devica Marija, zaštiti i sačuva pod svojim pokrovom.
U slavu Presvete Bogorodice, Majke Isusove!
Za Fondaciju Prijatelj Božiji, Vasiliki Pleksida, narednik u Vojsci Grčke
Izjava ministra odbrane
Dana 13. jula 2019. narednik Vasiliki Pleksida se na božanstvenoj liturgiji u manastiru Panagia Evangelistria Akrotiriani u Serifosu, zahvalila Bogu i Bogorodici Mariji, kada je na čudesan način preživela pad vojnog helikoptera u Sarantaloru u kojem su poginula četvorica oficira.
Narednica Vasiliki je Devi Mariji posvetila kandilo pričvršćeno na statui helikoptera kao svedočanstvo čuda koje joj je učinjeno. Takođe je poklonila svoj remen i uniformu koju je nosila tog dana, a koja je pukla zbog pada helikoptera. Ona je rekla da ih je dodirnula Devica Marija kada ju je spasila.
Božanstvenoj liturgiji prisustvovao je i ministar nacionalne odbrane Panos Kamenov, koji je igumaniji predao ikonu Tanatije Sumele. Obraćajući se igumaniji, tospodin Kamenos je rekao: "Crno More, Trakija, Egej, Kipar su jedno te isto mesto koje Presveta štiti, baš kao što je uzela i Vasiliki u naručje i spustila je iz helikoptera. Želim da znate da će svi piloti grčkih oružanih snaga, naše vazduhoplovstvo i svi mornari u brodovima koji odavde polaze, kao i vojnici, bez obzira koliko su udaljeni od Ponta, Trakije, Egejskog mora i Kipra, biti zahvalni zbog toga što se molite u ime naše nacije, uz pomoć Presvete koja se mnogo puta pojavljivala”.
U nesreći su poginuli general-potpukovnik Janis Canidakis, pukovnik Tomas Adamu, major Demosten Gulas i poručnik Konstantin Hacis. Helikopter je vršio patrolni let duž severne granice, kako bi pružio ocećaj sigurnosti stanovnicima pograničnih područja, što spada u redovne aktivnost ratnog vazduhoplovstva Grčke.
Kurir.rs/Prijatelji Božiji
NE PROPUSTITE
