Rusija je nedavno demonstrirala silu najnovijim oružjem, koje nosi superbrzi avion MiG-31, ali veoma brzo su se javili stručnjaci sa druge strane. Američki vojni analitičari i stručnjaci za vazduhoplovnu vojnu tehniku smatraju da je vizuelno predstavljanje najnovijih modela ruskog udarnog hiperzvučnog oružja najobičniji televizijski šou za široke narodne mase. To se pre svega odnosi na nedavnu demonstraciju specijalne varijante MiG-31K sa džinovskom hiperzvučnom raketom „Kinžal“, koja po njima predstavlja lažni rekvizit, i koja nema realnu borbenu vrednost.
Kremlj je objavio nameru da i drugi vazduhoplovni puk ruskog ratnog vazduhoplovstva opremi specijalnom modifikacijom lovca-presretača MiG-31K, koji je u stanju da nosi i upotrebi hiperzvučne rakete „Kinžal“ klase vazduh-more i vazduh-zemlja, prenosi Russia Beyond.
U praksi ovo znači da će ruska armija da udvostruči broj udarnih vazduhoplovnih aparata sposobnih da koriste trenutno najopasniju vazduhoplovnu operativno-taktičku raketu na svetu. Prema pisanju američkog sajta to praktično znači da će Rusi u bojevom dežurstvu uskoro imati najmanje 20 operativnih borbenih letelica MiG-31K, sa 20 raketa „Kinžal“.
Međutim, kada se konkretno analizira ovaj slučaj u SAD smatraju da je pojava lovaca MiG-31K i njihovih superbrzih raketa najobičniji „blef“ Moskve. Za sada se čini da je program opremanja ruskog ratnog vazuhoplovstva hiprezvučnim raketama više stvar marketinga, nego što to realno povećava borbene sposobnosti ruske armije. „Sve informacije koje imam u vezi ovog pitanja ispostavilo se da su pogrešne“ – konstatuje Tom Kuper, autor i nezavisni vazduhoplovni vojni ekspert.
Kuper je istakao da u ruskim izvorima često pronalazi informacije, gde se mogu videti reči kritike kada je u pitanju razvojni program hiperzvučne rakete „Kinžal“. „U suštini, radi se o šou-programu koji široj publici treba da demonstrira tzv. „napredak ruskog oružja“ – kategoričan je Kuper.
Prema tvrdnjama američkih analitičara, dva udarna vazduhoplovna puka koji će biti opremljeni modernizovanom verzijom lovca-presretača MiG-31K sa raketama „Kinžal“, u praksi ne provode specijalnu obuku u uvežbavanju vazduhoplovne taktike upotrebe raketa velikih brzina, koja je inače vazduhoplovna verzija aerobalističke rakete „Iskander“ (kopneni operativno-taktički raketni kompleks „zemlja-zemlja“, primedba prevodioca.)
Skoro 8,5 metara dugačka raketa „Kinžal“ može da pogodi svoj cilj na daljini od 1,200 milja (1,930km). Sam projektil je kao i kod ostalih tipova balističkih raketa, neuhvatljiv za savremene sisteme protivraketne odbrane. Za sada nije jasno koliko je tačno ovih raketa uspela da proizvede ruska vojna industrija, ali se smatra da je ta količina mala. Po svemu sudeći, ova rakete će se upotrebiti samo protiv izuzetno važnih ciljeva potencijalnog neprijatelja.
„Ja smatram da su rakete „Kinžal“ namenjene za napade na ciljeve od velike važnosti, kao što su npr. centri za komandovanje i upravljanje borbenim operacijama, vojne baze, i moguće, veliki ratni brodovi (nosači aviona)“ – rekao je specijalista za nuklearno oružje iz Udruženja američkih naučnih radnika sa sedištem u Vašingtonu, Han Kristensen.
Ali sve ovo predstavlja besmisleno teorijsko naklapanje, jer planeri upotrebe ruskih vazduhoplovnih efektiva još nisu formirali model primene hiperzvučnih raketa „Kinžal“ u potencijalnom ratu. Istovremeno, komanda armije još nije usaglasila proces određivanja kompleksa ciljeva i podrške prilikom njihovog pronalaženja koje treba da obezbedi specijalni sistem obrazovan iz više obaveštajnih izvora. Pukovi koji su opremljeni modernizovanim aparatima MiG-31K ne izvode programe vatrene obuke kada je u pitanju upotreba hiperzvučnih raketa „Kinžal“, po realnim vežbovnim ciljevima.
Način prikupljanja obaveštajnih podataka je od presudnog značaja. „Ovde se ne radi samo o pukom ispaljivanju rakete. Vi morate organizovati ceo napad po svim njegovim etapama“ – rekao je Tom Karako, analitičar vašingtonskog Centra za strateške i međunarodne studije (Center for Strategic and International Studies).
Iako mediji ukazuju, da bi izviđački avioni Il-20M koji se nalaze u sastavu ruskog ratnog vazduhoplovstva potencijalno mogli da prikupljaju informacije o ciljevima, i te podatke dostavljaju letelicama MiG-31K koji su naoružani „Kinžalima“, to ostaje nejasno jer se postavlja pitanje stepena preživljavanja „elisnog“ Il-20M u zonama gde deluje neprijateljska PVO. Sateliti i druga tehnička sredstva za nadzor i detekciju ciljeva bi mogli da zamene izviđačke avione, ali i u tom slučaju i oni imaju izvesna ograničenja.
Američki autor smatra da prvi problem predstavlja kačenje jedne balističke rakete na platformu lovca-presretača MiG-31K. Drugi problem je ovu kombinaciju pretvoriti u efikasan borbeni potencijal. I treći problem, da se ovako koncipirano oruđe dodatno unapredi, posebno kada je u pitanju vazduhoplovna taktika njegove primene.
Čak i pod pretpostavkom da Rusija razvija posebnu verziju vazduhoplovnog izviđačkog aparata koji će imati funkciju podrške novoformiranim udarnim pukovima opremljenim specijalno modernizovanim lovcima presretačima MiG-31K, sve to jako puno košta. Pretpostavka je da cena opremanja udarnim raketnim hiperzvučnim arsenalom formacije ekvivalenta jednog vazduhoplovnog puka dostiže 300 miliona američkih dolara, što znači da ih nijedna armija na svetu, uključujući tu i rusku, ne može formirati u većem broju.
Upravo je iz tog razloga američki analitičar Brajan Klark, koji dolazi iz Centra za strateške i budžetske procene u Vašingtonu, skeptičan kada se govori o masovnoj podukciji hiperzvučnog oružja. „Tačno je. Treba očekivati proizvodnju male količine ovog naoružanja, jer je ona prilično skupa, što govori da će se ono moći upotrebiti protiv ograničenog broja ciljeva“, rekao je Klark.
Dakle, shvatajući složenost i visoku cenu generisanja realne hiperzvučne udarne sile, Kremlj je do sada uglavnom koristio „Kinžal“ i MiG-ove samo kao puke rekvizite, smatra američki autor. Letelice poput avoina MiG-31K i njihovih džinovskih raketa su imali istaknutu ulogu na velikoj Paradi pobede koja je održana u Moskvi, maja 2018. godine.
Prema rečima Kupera, superbrze rakete su deo Putinovog „Potemkinovog sela“ koje se oslanja na stvaranje vizuelno-opažajnih moćnih udarnih sistema za široke narodne mase koji su u suštini lažni. „Koliko mogu da primetim u ovom momentu ne postoji nijedan ozbiljan plan koji bi mogao da pretpostavi njihovu vojnu primenu“- konstatuje američki analitičar.
(Kurir.rs / Russia Beyond)
NE PROPUSTITE
