Najnovije vesti

GRAD U KOJEM AUTOMOBILI IŠČEZAVAJU Ovde se koriste autobusi na vodonik, grade superulice za dvotočkaše i podstiče hodanje!
Foto: Printscreen Youtube

ekološki osvešćeni

GRAD U KOJEM AUTOMOBILI IŠČEZAVAJU Ovde se koriste autobusi na vodonik, grade superulice za dvotočkaše i podstiče hodanje!

Planeta

Nemački grad Hajdelberg najpoznatiji je kao univerzitetski i grad bogate istorije, sa najstarijim univerzitetom u zemlji, četiri Instituta Maks Plank, Evropskom laboratorijom za molekularnu biologiju, kao i čuvenim, 800 godina starim dvorcem. Ipak, Hajdelberg bi uskoro mogao da postane još poznatiji kao grad s nultom stopom emisija gasova sa efektom staklene bašte koji izazivaju globalno zagrevanje - i grad u kojem su automobili izuzetak u saobraćaju, a ne pravilo, ako plan gradonačelnika Ekarta Vurcnera uspe.

Vurcner nije protiv električnih automobila. Grad osigurava građanima koji kupe električni automobil subvenciju od 1.000 evra, uz još 1.000 ako ugrade stanicu za punjenje. No, električni automobili zauzimaju nisku poziciju na listi alata kojima Vurcner pokušava da smanji ugljenični otisak grada i njegovih stanovnika. Vurcnerov projekat osigurao je Hajdelbergu reputaciju pionira u ekološki svesnom urbanom planiranju, piše New York Times.

Autobusi na vodonik i superulice za bicikle

Kako bi smanjio prisutnost automobila na gradskim ulicama, Vurcner kupuje flotu autobusa na vodonik, gradi mrežu "superulica" za bicikle koje bi povezivale grad sa predgrađima i projektuje susedstva na način da obeshrabruju korišćenje vozila i podstiču hodanje. Stanovnici koji se odreknu sopstvenog automobila imaju pravo na godinu dana besplatnog javnog prevoza.

"Ako vam je potreban automobil, koristite (aplikacije za) deljenje auta. Ako ne možete da koristite deljenje auta jer živite predaleko i nema javnog prevoza, onda koristite automobil, ali samo do tramvajske stanice, a ne do centra", poručio je tako Vurcner u intervjuu za američke novine.

Hajdelberg se tako pozicionirao na čelo pokreta ekološki osvešćenih gradova koji je najsnažniji u Euvropi, ali je prisutan širom sveta, uključujući američke gradove Ostin, Teksas i Portland u Oregonu. Dodatni zalet su mu, pomalo paradoksalno, dali pandemija kovida-19 i lokdaun koji je zbog nje uveden. Stanovnici mnogih gradova dobili su priliku da vide kako bi njihov grad izgledao bez standardnih saobraćajnih gužvi i svidelo im se ono što su videli.

Evropski gradovi i države najavljuju zabranu klasičnih automobila

U isto vreme, proizvođači automobila sve više pokušavaju da se prilagode sve strožim regulacijama za korišćenje automobila na benzin (i dizel) u gradovima. General Motors, Ford Motor i Jaguar Land Rover su tako ove godine obećali tranziciju na električne automobile.

Neki evropski gradovi, poput Stokholma i Štutgarta, već su zabranili starija vozila na dizel. Na desetine drugih, uključujući metropole Rim, London i Pariz, planiraju da ograniče gradski saobraćaj na vozila koja ne ispuštaju gasove sa efektom staklene bašte u sledećih desetak godina.

Bicikl, voznja
foto: EPA/ Antonio Bat

Nacionalne vlade vrše dodatni pritisak na proizvođače i vlasnike automobila. Irska, Holandija, Švedska i Slovenija planiraju da zabrane prodaju automobila s motorom na unutrašnje sagorevanje do 2030. godine. Velika Britanija i Danska kažu da će to uraditi do 2035., pri čemu će samo hibridni automobili biti dozvoljeni u prelaznoj fazi od 2030. do 2035. Španija i Francuska najavljuju takvu zabranu 2040.

Hajdelberg, koji ima oko 160 hiljada stanovnika, jedan je od samo šest evropskih gradova koje organizacija C40 Cities smatra inovatorima. Reč je o organizaciji koja promoviše urbane politike koje neće doprinositi klimatskim promenama, na čelu s bivšim gradonačelnikom Njujorka Majklom Blumbergom. Osim Hajdelberga, na listi gradova-inovatora su Oslo, Kopenhagen, Venecija, Amsterdam i Roterdam.

U Hajdelbergu 80 odsto stanovnika već ne koristi automobil

Hajdelberg, među ostalim merama za tranziciju od automobila na druge oblike saobraćaja, gradi mostove, odnosno nadvožnjake koji će omogućiti biciklistima da jednostavno zaobiđu područja sa saobraćajnim čepovima, a da ne moraju da dele ulicu sa automobilima. Trenutno samo oko 20 odsto stanovnika grada koristi automobil za svakodnevno kretanje gradom, ali saobraćajni čepovi su i dalje prisutni. Ostalih 80 odsto hoda, vozi bicikl ili putuje električnim autobusima.

Grad se nije ograničio samo na ekološki prihvatljiviji saobraćaj već je takođe smanjio potrošnju energije u školama i gradskim zgradama za 50 odsto u poslednjoj deceniji - iako su neke od tih zgrada stare par stotina godina.

"Ne radi se samo o automobilima, na kraju krajeva. Treba vam celi paket", zaključuje Vurcner.

Kurir.rs/Index.hr

Prijavite se na newsletter.

Svakog dana besplatan pregled vesti na vaš e-mail.

* Obavezna polja

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...