HIMALAJI SU PUNI OPASNOSTI KOJE NIKO NE KONTROLIŠE: Topljenje lednika bi moglo da pokrene niz katastrofa

Nedavna katastrofa koja je izbila zbog nagle i brze bujice u indijskoj državi Utarakandu poslednji je primer jedne takve opasnosti.

Himalaji imaju najveći broj lednika na Zemlji ako izuzmemo Južni i Severni pol. Izgubili su milijarde tona leda zbog ubrzanog otapanja koje je izazvalo globalno zagrevanje, piše BBC.

"Jednostavno, ne postoji sveobuhvatno razumevanje onoga što se zapravo događa kada su u pitanju ovakve pretnje", kaže američki profesor Džefri Kargel, viši geolog koji je istraživao niz katastrofa na Himalajima i trenutno proučava nepogodu u Utarakandu.

"Mi reagujemo samo onda kada se dogode nesreće poput ove. Ne nadziremo lednike s takvim pretećim potencijalom, zapravo većinu njih ne nadziremo", dodaje Kargel.

Stručnjaci kažu da deo lednika može biti vrlo opasan. Tačnije, u nekim slučajevima preostali led povučenih lednika može opasno da "visi" na strmim planinskim padinama i potom se sruši u bilo kom trenutku.

Moguće je i da istanjeni lednici, ili oni koji su se povukli, destabilizuju tlo ispod i oko sebe koje bi ih u uobičajenim okolnostima podupiralo. Zato takva područja mogu postati sklonija klizištima, odronu stena, kamenja ili leda, a mogu se obrušiti i čitavi planinski obronci.

Naučnici upozoravaju da takvi događaji mogu blokirati reke i rečice koje, izlivajući se iz svojih korita, tako nose sve što im se nađe na putu, upravo onako kako se, ako je suditi po preliminarnim nalazima, nedavno dogodilo u Indiji.

Ipak, kažu i da ne znaju gde se tačno kriju takve opasnosti i koja su naselja i infrastruktura potencijalno ugroženi. Zbog zamršenog reljefa Himalaja takvo praćenje je vrlo teško.

"Na Himalajima i u regiji Hindukuš više je od 50.000 lednika, a samo se 30 pomno nadziru, uključujući i terenske studije", kaže Muhamed Faruk Azam, glaciolog s Indijskog tehnološkog instituta Indore. Dodaje da je o tome dosad objavljeno samo petnaestak studija i upozorava da bi glečeri morali pomnije da se prate jer je u igri dosta faktora.

Naučnici tvrde da Himalaji rastu kao najmlađi planinski masiv na svetu, a potresi često destabilizuju padine. Menjanje obrazaca snežnih i kišnih padavina zbog klimatskih promena planine čini ranjivijima, a promene izazvane globalnim zagrevanjem utiču na to da situacija može dodatno da se pogorša.

Glečer na planini Aru na Tibetu iznenada se srušio 2016. godine, pokrenuvši ogromnu lavinu koja je usmrtila devet ljudi i stotine grla stoke. Na istoj planini se neočekivano samo nekoliko meseci kasnije srušio i drugi glečer.

U lavini leda i kamenja s glečera Siačen u Kašmiru 2012. smrtno je stradalo gotovo 140 ljudi, većinom pakistanskih vojnika. Uzrok nesreće još je nepoznat.

Nedavno istraživanje visokih azijskih planina, uključujući i zapadne Himalaje, istočni deo Pamira, Karakorum i južni deo planinskog lanca Hindukuš, povezalo je broj većih klizišta i njihovu povećanu učestalost između 1999. i 2018. s povlačenjem lednika.

Naučnici Kineske akademije nauka, koji su istraživanje sproveli uz pomoć satelitskih snimaka Geološkog zavoda Sjedinjenih Država, identifikovali su 127 takvih klizišta između 2009. i 2018. godine.

Upućuje se na povećan trend velikih klizišta u protekloj deceniji.

Od dosadašnjeg ograničenog broja studija o himalajskim glečerima većina ih se bavi o njihovom ubrzanom otapanju i pitanju hoće li taj proces opasno ispuniti jezera, zbog čega bi ona mogla da se izliju. Neke studije pratile su šta bi moglo da se dogodi s rekama u regiji koje se napajaju iz lednika ako bi se njihovo povlačenje ubrzalo s porastom temperature.

Međutim, kritičari ovakvih istraživanja kažu da jezera privlače svu pažnju dok se ostale pretnje povezane s ubrzanim otapanjem jednostavno zanemaruju.

"Tom problemu se pridaje manje pažnje", smatra Samer Raper, profesorka geografije sa Univerziteta u Juti, koja je proučavala promene na himalajskim lednicima uz pomoć satelitskih snimaka.

"Možda mu se pridaje manje pažnje jer su katastrofe poput lavina retke, a opasnosti povezane s glečerima sporadične", dodala je Raper.

Stručnjaci Međunarodnog centra za integrisani planinski razvoj, koji već dugi niz godina rade na himalajskom području, kažu da su poplave povezane s glacijalnim jezerima prouzrokovale brojne probleme u regiji.

Kurir.rs/BBC