Najnovije vesti

KAKO SU STRADALA 42 RUSKA PODMORNIČARA: Sa vatrom borili su se pet sati u dubinama mora, a kad su izronili usledila je tragedija!
Foto: Printscreen/Youtube PentruOrtodoxie

DAN SEĆANJA NA POGINULE PODMORNIČARE

KAKO SU STRADALA 42 RUSKA PODMORNIČARA: Sa vatrom borili su se pet sati u dubinama mora, a kad su izronili usledila je tragedija!

Planeta

Na današnji dan pre 32 godine 7. aprila 1989 godine u Norveškom moru prilikom povratka sa vežbe potonula je sovjetska nuklearna podmornica Kosmolec K-278 Projekta 685 (NATO oznaka MIKE). U ovoj tragediji poginula su 42 člana posade, dok preostale podmorničare spasli su norveški ribar. Tragedija ove podmornice predstavlja najveću podmorničarsku tragediju posle potonuća napadne nuklearne podmornice K-141 Kursk. U Rusiji je ovaj dan proglašen Danom sećanja na sve poginule podmorničare.

Podmornica Projekt 685 - klasa Plavnik (Mike) "Kosmolec" K-728 pripadala je trećoj generaciji napadnih nuklearnih podmornica koja svoj nastanak duguje iskustvima stečenim razvojem i upotrebom nuklearnih podmornica klase Lira ( po NATO nomeklaturi Alfa). Podmornica je porinuta 1983. U gradnji ove podmornice kao i klase Lira korišten je titanijum kako bi mogle da izdrže velike dubine zaranjanja i da ostvare veliku podvodnu brzinu.

Trup od titana obezbeđivao joj je operativnu dubinu od 1000 metara, a dva reaktora snage 31.618 kW (43 hiljade konjskih snaga),  hlađen tečnim metalom pružala su najveću podvodnu brzinu od 30 čvorova ( oko 56,6 kilometara na sat). Sovjetski Savez izgradio je jednu podmornicu.

Podmornica Kosmolec
foto: Printscreen/Youtube PentruOrtodoxie

U to vreme to podmornica klase Plavnik označavana je kao jedno od najvećih dostignuća sovjetskih brodograditelja. Na testiranju koja su počela naredne 1984. godine sa podmornice K-278 uspešno je lansirao nekoliko torpeda na dubini od 800 metara. Podmornica je u zaronjenom stanju mogla da ostane do 90 dana bez da izađe na površinu, a zbog načina gradnje i materijala tvrdilo se da ju je bilo nemoguće otkriti pomoću tada dostupnih sredstava za otkrivanje. Zbog neverovatnih troškova razvoja  podmornica K-278 dobila je nadimak „Zlatna ribica“ s obzirom na količinu novčanih sredstava utrošenih za njen razvoj.

Ovde valja dodati da ime "Kosomolac" dato joj je mesec dana posle porinuća , i namenski je jer je ovo čudo sovjetske podmorničarske tehnologije trebalo da ostane upamćeno, kao najbolja nukelarna podmornica.

Inače razlog zbog čega je izgrađen samo jedan primerak ove podmornice nalazio se u tome što je ovo plovilo bila zapravo opitna podmornica koja je trebala da ispita ponašanje plovila u okenau, delovanje instrumenata, rad reaktora i potvrdi sve konstrukcione osobine koje su bile navedene kao napredne. Zapravo klasa Plavnik je trebala da bude uvod u viziju da se nuklearne podmornice koriste za civilne svrhe za prevoz ljudi i robe, kako su neki imali viziju. Na otvorenom moru posada je izvodila zaranjanja na dubinu od 1.027 metara, ali i nagla izranjana. Tokom ispitivanja konstrukcija podmornice ocenjena je odličnom ocenom.

Podmornica koja je uvedena u sastav Severne flote krenula je na  redovnu patrolu krajem februara 1989. godine. Plan je bio da posada provede tri meseca na otvorenom moru bez izranjanja, sa zadatkom da otkriju i iz prikrajka prate NATO brodove koje ugledaju. Podmornica K-278 nosila je torpeda koji su ispaljivani iz šest torpednih cevi smeštenih na pramcu, krstareće rakete tipa "Granit" od kojih su neke imale i nuklearne bojeve glave. Podmornica je bila pod komandom kapetana prvog ranga Evgenija Vanina, a u plovilu je bilo ukrcano 69 ljudi.

Takođe podmornica je imala i posbenu spasilačku komoru koju je posada mogla da iskoristi u slučaju neke havarije na dnu mora.

Podmornica Kosmolec
foto: Printscreen/Youtube PentruOrtodoxie

Uporedo sa eksperimentom podmornica je korištena i za pomorske vežbe.

Niko nije očekivao da će tog 28. februara 1989. godine ova podmornica  zadnji put biti viđena u bazi. Posad pod komandom kapetana 1. ranga Jevgenija Vanina isplovila je na otvoreno more. 

Poverene zadatke je posada uspešno realizovala i naređeno je njeni vraćanje u matičnu bazu. Tog sedmog aprila 1989 oko 11 sati po lokalnom vremenu u međunarodnim vodama Norveškog mora iznenada je izbio požar u sedmom odeljenju podmornice dok je ona bila u zaronjenom stanju.

Podmornica Kosmolec
foto: Printscreen/Youtube PentruOrtodoxie

Kapetan je naredio dežurnoj posadi da krene u gašenje. Ispod vode prava drama odvijala se skoro pet časova, što niko nije ni slutio. Pošto je požar izbio odmah je uključen automatski sistem za gašenje požara. Međutim, hemikalije koja se koristila za gašnje nije bilo dovoljno da se savlada vatrena stihija. Automatski sistem za rad reaktora zbog požara se isključio i plovilo se zaustavilo i počelo da pluta.U sedmom odeljenju vatrena stihija oštećene su cevi za vrući vazduh koji je počeo da ulazi u zapaljeni odeljak i još više rasplamsava vatru koja se proširila na susedno odeljenje. Vatra u podmornici se razbuktala i temperatura je postala veoma visoka.

Kapetan kada je shvatio da se vatra ne može savlasati i da se sa sedmog proširila na šesto odeljenjem a dim počeo da puni ostale prostorije podmornice naređeno je ispuštanje vode iz balasnih tankova i brz izlazak na površinu. Prilikom izranjanja došlo je do požara na nekim električnim instalacijama. Kapeta je naredio da se po svaku cenu pa i ljudskih žrtava mora od vatre zaštitit nuklearni reaktor koji je inače bio hlađen metalom. Uključen je dizel generator i to više od dva sata od kad je požar buknuo. U tom trenutku vreli vazduh iz sedmog odeljnja ušao je u glavni balasni tank, bog čega podmornica je počela da se ljulja u levu ili desnu stranu. Dim je ušao u sistem za dovod svežeg vazduha, što je izazvalo masovno trovanje mornara ugljen monoksidom.

Komandant podmornice Vanin nekoliko puta je pokušao da stupi u kontakt sa komandom flote, ali to nije bilo odmah moguće. Oko 12 sati uspeo je da prenese šifrovanu poruku o nesreći u sedište flote, a avioni vazduhoplovstva Severne flote poslati su u pomoć podmorničarima. U 13.20 komanda Severne flote prenela je koordinate gde se nalazi podmornica u plutajuću bazu  „Aleksej Hlobistov“, koja je krenula ka mestu nesreće.

U 14.40 se nad podmornicom pojavio se avion Il-38, ali nije mogao da pomogne. Na Kosmolcu odvijala se prava drama, voda je počela da prodire u trup podmornice i puni sedmo odeljenje. Podmornica se počela da naginje na bok za oko dva stepena. U podmornici ponestalo je freona.

Podmornica Kosmolec
foto: Printscreen/Youtube PentruOrtodoxie

Komandant je u 16.40 časova naredio da se posada pripremi za evakuaciju i uđe u komoru za spasavanje. Požar se pojačao. U 17 sati a podmornice su spušteni splavovi za spasavanje i započeta je evakuacija posade. Talas su odneli jedan splav. Na jednom splavu, koji se jedva zadržao na talasima, smešteni su bili ranjenici i oni koji su bili nesposobni da sami plivaju. U 17.08 sati podmornica je otišla na dno i sa sobom povukla pet mrtvih članova posade uključujući i komandanta broda. Inače oni su se nalazili u specijalnoj komori za spasavanje.

Na dubini od oko 400 metara komora u koj je bio komandant i još četiri mornara se odvojila od podmornice, pojavila se na površini i potonula na dno.

Drama preostalih podmorničara tek je počinjala.Veliki broj njih je bio više od sat vremena u vodi, kad se pojavila ploveća baza „Aleksej Hlobistov“. Tela 16 mrtvih i preživelih doneta su na brod i ribarsko plovilo Oma koje je priteklo u pomoć.

Kao epilog ovew tragedije, poginula su 42 podmorničara od 69 članova posade nuklearne podmornice Komsomolec. Većina mornara stradala je od hipotermije. Svi poginuli i preživeli su odlikovani.

Podmornica je kako je zabeleženo potonula u Norveškom moru 97 nautičkih milja jugozapadno od Medveđeg ostrva na dubini od 1.500 metara..

Kurir.rs/A.Mlakar/RIA

Prijavite se na newsletter.

Svakog dana besplatan pregled vesti na vaš e-mail.

* Obavezna polja

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...