Najnovije vesti

ŠTA MOŽEMO DA NAUČIMO O KORONI I VAKCINAMA OD IZRAELA I ČILEA? U jednoj se peva na koncertima, a druga je zatvorena i broji mrtve
Foto: EPA/ Abir Sultan

za nauk

ŠTA MOŽEMO DA NAUČIMO O KORONI I VAKCINAMA OD IZRAELA I ČILEA? U jednoj se peva na koncertima, a druga je zatvorena i broji mrtve

Planeta
21:56h

Dijametralno suprotna iskustva dve zemlje, obe sa visokom stopom vakcinisanih, pokazuju da opasnost od korone i dalje nije prošla.

Tri zemlje - Čile, Izrael i Velika Britanija izdvajaju se kada je reč o efikasnosti njihovog programa vakcinacije protiv korone. Sve tri su uspele da vakcinišu impresivno visok procenat stanovništva ali su uspesi u kontrolisanju širenja bolesti vrlo različiti.

Izrael je zemlja gde se život u najvećoj meri vratio u normalu i koja se pre ostalih približila postizanju kolektivnog imuniteta - do sada je prvom dozom vakcinisano oko 60 posto stanovništva, a drugom više od 50 posto. Zahvaljujući tako uspešnoj kampanji, smrtnost od COVID-19 pala je u zemlji za skoro 90 posto, organizuju se koncerti i druga masovna okupljanja, predavanja na univerzitetima su nastavljena, a kafići i restorani normalno rade.

Sa druge strane, u Čileu, zemlji s 18 miliona stanovnika, događa se nova korona katastrofa. Iako imaju jednu od najbržih stopa vakcinacije na svetu (vakcinisali su 37 posto stanovništva), ponovo su zatvorili svoje granice i opet uveli strogi lokdaun. Medicinski stručnjaci u zemlji optužili su vladu da je kriva za porast novih slučajeva zbog preuranjenog otvaranja ekonomije nakon što je program vakcinacije dobro krenuo.

Za neočekivani skok zaraze epidemiolozi navode nekoliko mogućih razloga: širenje zaraznijih sojeva koronavirusa iz Brazila; povećan broj Čileanaca koji putuju širom zemlje te dolazak turista; otvaranje škola; i značajno slabije pridržavanje fizičke distance i drugih epidemioloških mera jer je vakcinacija ljudima dala osećaj sigurnosti.

No, pokazalo se da sigurnosti nema - mrtvačnica u čileanskom gradu Valparaisu trenutno je puna. Dnevni slučajevi novozaraženih u celoj zemlji dostigli su jezivu brojku od 9000. Broj smrtnih slučajeva popeo se preko 200 dnevno.

Brazil, korona
foto: EPA/Genival Paparazzi

Lorens Jang, virolog s Medicinskog fakulteta Vorvik rekao je britanskom Gardijanu da se “Čile previše oslonio samo na vakcine. Vakcine su fantastične, ali nikad neće same biti rešenje, a ono što se događa u Čileu jasno nam to pokazuje".

Sa njim se slaže i profesor Stiven Grivin sa Medicinskog fakulteta u Lidsu. "Uprkos vakcinaciji morate da dovedete pod kontrolu broj novih slučajeva. Ako to ne uradite, i dalje ste u problemu".

Velika Britanija, pokazuje sličan uspeh kao i Čile, vakcinisala je 45 posto stanovnika prvom dozom.Broj smrtnh slučajeva kao i prijemi u bolnice naglo su opali, ali se sada mnogi pitaju šta će se dogoditi nakon što je danas krenulo ublažavanja mera? Da li će uspeti kao Izrael i doživeti fijasko kao Čile?

Velika Britanija, koronavirus, otvaranje, pabovi
foto: EPA/ANDY RAIN

Za razliku od Čilea, Izrael je i uz vakcinaciju bio stalno u pripravnosti. Svaki epidemiološki korak je bio pomno planiran. Istovremeno sa masovnom vakcinacijom doneli su niz drugih odluka i inicijativa kako bi održali povoljnu situaciju.

Uveli su sistem zelenih propusnica koje daju osobama koje su primile obe doze vakcine ili prebolele koronu. Uvedeni su testovi na antitiela i tak omogućili međunarodnim putnicima koji dolaze u Izrael da izbegnu dvonedeljni karantin. Razmatra se i vakcinacija starije dece. Sve to, navode stručnjaci, ukazuje na dugoročno planiraju.

Grcka, lezaljka, Izrael
foto: Facebook

Naučnici procenjuju da će biti potrebno više od 11 milijardi doza vakcine da bi se s dve doze vakcinisalo 70 posto svetske populacije i tako postigao kolektivni imunitet.

Nedavno objavljeni podaci, međutim, ukazuju da su najbogatije zemlje - koje čine samo jednu petinu svetske populacije kupile 6 milijardi doza, dok su preostale siromašnije nacije (koje predstavljaju čak četiri petine čovečanstva) osigurale tek 2,6 milijardi doza vakcina.

Niko nije siguran dok svi nisu sigurni, a postizanje tog cilja moglo bi da potraje godinama. Ako bogati pomognu siromašnijima, do cilja će se brže doći, zaključuje britanski list.

Kurir.rs/K.P.

Prijavite se na newsletter.

Svakog dana besplatan pregled vesti na vaš e-mail.

* Obavezna polja

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...