Posebnu pažnju ovome posvetili su ukraijsni mediji koji su opisali da brodovi Kaspiske flotile od Kaspijskog jezera do Azovskog mora, moraju da prođu kanalom dugim 100 kilometara, koji ima 13 propusta i da će mnogo biti brže na predviđenoj lokaciji nego nekoliko brodova Baltičke flote, koji su krajem marta krenuli uz francusku i špansku obalu ka Mediteranu, a zatim preko Bosfora do Crnog mora. Baltička flota je u Crno more poslala tri desantna broda i jednu fregatu. Ovi brodovi u odnosu na ono sa čim raspolaže Kaspijska flotila spadaju u slabije naoružana plovila.
Kaspijska flotila je inače svoju afirmaciju doživela u ratu u Siriji, kada su iz zone Kaspijskog jezera, na ciljeve Islamske države i Al Nusre fronta ispalili salve krstarećih kraketa tipa "Klub", koji su uporišta i komandno komunikacijske centre sravnili sa zemljom. U poslednjih par godina ova flotila je dobila i savremena iskrcna sredstva, koje kako piše u svom radu Fondacija Džejmstaun ima sposobnost da dobije centralnu ulogu i izvršavanju desantna na ukrajinsku obalu tokom kako oni tvrde nove ruske invazije na Ukrajinu sa mora.
E sad američki analitičari se razilaze u mišljenju da li je ovo kretanje brodova Kaspijske flotile i povezanih sa njima obalskih jednica napor da se izvrši putim vojske pritisak na Ukrajinu i zapadnih saveznika ili odgovor na Tursku dozvolu da brodovi NATO uplove u Crno More. Druga grupa analitičara tvrdi sa druge strane da su to ruske završne pripreme za masovnu invaziju sa kopna i mora na Ukrajinu.
U svom radu Fondacija Džejmstaun prenosi analizu dvojice analitičara Aleksandra Goltsa i Pavela Felgenhauera koji aktivnost Kaspijske flotile povezuju sa onim što se trenutno dešava u Crnom moru. Golts nagalašava da su to mali brodovi koji nemaju toliko veliku udarnu moć i on odluku da brodovi budu poslati iz Kaspijskog jezera u Azovsko more uz samu ukrajinsku obalu nije ništa drugo nego zvecaknje oružjem sa glavnim ciljem da se prenese poruka da je invazija spremna. Felgenhauer je naglasio da bi i manja kaspijska plovila mogla da budu nosioc invazije na Ukrajinu.
S druge strane postoji mišljenje da uvođenjem brodova Kaspijske flotile Moskva samo vrši psihološki pritisak na Ukrajinu i da se ne sprema nikakva invazija.
Ovo nije prvi put da su brodovi Kaspijske flotile prelazili iz Kaspijskog jezera u Azovsko more. Poslednji put to je bilo u maju 2018, kada je to učinjeno uz skoro nikakvu medijsku pompu, da su plovila prešla u najvećoj tišini u Azovsko more kako bi se ojačala odbrana Krima i preuzele sve mere da do potencijalnog napada ne dođe. Posle stišavanja tenzija ti brodovi su vraćeni nazad u Kaspijsko jezero, a postojeće snage oslonile su se na brodove FSB flotile i plovila Donjecke republike koji su poznati i kao "Azovska flotila".
Fondacija Džejsmtaun predviđa da će sa ovih 15 plovila plus četiri broda Baltičke flote i desetinama brovova Crnomrske flote u zoni oko Krima imati 50 brodova, koji će imati zadatak da se suprostave NATO brodovima.
Stručnjake ove fondacije više od potencijalne invazije na ukrajinsku obalu zabrinjava mogućnost da se oko Krima stvori odbrambeni štita protiv NATO plovila uz obalu Krima.
Ulazak ovih plovila narednih dana u vode Azovskog mora Zapad smatra opasnom provokacijom Moskve i da se ovi brodovi više koriste za zastrašivanje, a ne za potencijalnu invaziju. U svakom slučaju ako se sva ruska plovila pomere prema zapadu odnosno Odesi to će biti znak da Rusija sprema masovni pomorski desant na ukrajinsku obalu čega se mnogi plaše i u Ukrajini i na Zapadu, pre svega u Vašingtonu i Briselu.
Kaspijska flotila
Kaspijska flotila svoje korene vuče od ruskog cara Petra Velikog koji ju je osnovao 15. novembra 1722. sa ciljem da plovila ove flotile uključi u rat protiv Persije i da ruska carevina dobije teritorijalno proširenje oko Kaspijskog jezera.
Posle raspada Sovjetskog Saveza Kaspisjak flotila je bila podeljena među novonastalim državama Rusije, Azerbejdžana, Turkmenistana i Kazahstana. Povlačenjem ruskih trupa iz Azerbejdžana zahtevalo je od Rusije uspostavljanje nove vojne infrastrukture u Astrahanu, gde je stvorena nova baza za Kaspijsku flotilu. Slaba i nemočna sa zastarelim plovilima Kaspijska flotila nije imala snage da se odupre ni krijumčarima. Prekretnica u razvoju flotile bila je 1997. kada je Rusija odlučila da ojača Kaspijsku flotilu i da proširi tehničke kapacitete.
Danas je Kaspijska flotila pomorski elemnt Južnog vojnog okruga. Baza flotile se nalazi u Astrahanu. Glavni cilj flotile je obezbeđenje ruskih nacionalnih interesa u regionu Kaspijskog jezera obezbeđivanja bezbednosti plovidbe i zaštite interesa u zoni naftnih polja. Flotila se sastoji od nekoliko brigada i diviziona površinskih brodova i jednica obalske odbrane.
Inače Rusija planira da štab flote premesti iz Astrahana u Kaspisk u Dagestanu odakle će biti omogućeno delovanje kako u zoni Kaspijskog jezera tako i u vodama oko samog jezera.
Kaspijska flotila je dobila na značaju u ruskoj strateškoj viziji kada je izvela seriju udara krstarećim raketama na terorističke položaje u Siriji u oktobru 2015. godine. Danas, u novim geopolitičkim uslovima, raste uloga i vrednost Kaspijske flotile. Primarni zadaci danas postaju sprečavanje terorizma, ali i zaštita južne granice Rusije.
Udarnu snagu flotile čine tri novoizgrađene raketne fregate klase "Gepard" namenjen za borbu protiv svih vrsta plovila površinskih i podvodnih kao i ciljeva u vazduhu. Flotili su pridodata i dva oklopna čamca tipa šmelj. Glavna udarna snaga su brza desantno -iskrcna plovila klase Serna projekat 11770 dužine 25,6 m i širine 5,8 m koji dostižu maksimalnu brzinu od 30 čvorova. Maksimalni radijus iznosi 600Nm. Ova plovila mogu da nose 92 vojnika sa punom borbenom opremom ili 45 tona tereta po mirnom moru, odnsono 29 tona pri jačini pora 3 po boforu.
Kurir.rs/Andrej M.
NE PROPUSTITE
