Najnovije vesti

NACISTI SU JOJ POBILI PORODICU I UKRALI SLIKU ČUVENOG PISAROA: Muke ove bake sada su u Oklahomi! Kažnjena sa 2.500 dolara DNEVNO!
Foto: Profimedia / The Print Collector

filmska priča

NACISTI SU JOJ POBILI PORODICU I UKRALI SLIKU ČUVENOG PISAROA: Muke ove bake sada su u Oklahomi! Kažnjena sa 2.500 dolara DNEVNO!

Planeta
21:41h

Pre osamdeset godina, nacistički oficiri ušli su u lokalnu banku u mirnom delu jugozapadne Francuske i tamo upali u sef.

Unutra su pronašli skrivenu gomilu umetničkih dela, uključujući sliku impresioniste Kamija Pisaroa, na kojoj se vidi pastirica okupana toplom svetlošću sa svojim stadom.

Tu su sliku je sakrio jevrejski par Raul i Ivon Mejer, naslednici čuvene francuske robne kuće Galeri Lafajet. Bilo je to 1941. godine, a Francuska je već bila pod nemačkom okupacijom godinu dana. Ovo vredno platno Pisaroa nestalo je u posedu nacista, gubi mu se trag u mračnim putevima nelegalne trgovine među mešetarima nacističkog ukradenog blaga.  

Kamij Pasaro, Pastirica sa stadom, slika, imresionisti
foto: Wikipedia

„Model“ sporazuma o rotaciji

Niko ne osporava ovu priču. Ali sama slika, koja je 2012. pronađena u umetničkoj galeriji u Oklahomi, sada je predmet neobičnog sporazuma o starateljstvu i gorkog transatlantskog spora oko prava na restituciju u slučajevima ukradene nacističke umetnosti.

Sliku "Pastirica koja dovodi ovce" (La Bergere Rentrant des Moutons) pronašla je u SAD usvojena Mejersova kćerka Leone-Nol, sada u 80-im godinama. Ona je inače poznati pedijatar i filantrop.

Američka porodica koja ju je kupila u dobroj nameri poklonila je sliku 2000. godine muzeju Fred Džouns Jr na Univerzitetu u Oklahomi. Gospođa Mejer sada želeli da je povrati i vrati u Francusku. 

U sporazumu koji je postigla sa muzejom 2016. godine navedeno je da će obe strane deliti posed slike, da se ne može prodati, razmeniti ili pokloniti bez dozvole obe strane, i što je najvažnije, slika bi se rotirala između muzeja u Oklahomi i francuske umetničke galerije svake tri godine.

To je, u očima univerzitetske fondacije, bio „model za pošteno i pravedno rešavanje savremenih slučajeva restitucije umetničkih dela“ i s pravom „najavljen kao prvi takve vrste“.

Pitanje kako izmeriti prava sadašnjih vlasnika sa pravima prvobitnih prednacističkih vlasnika nikada nije u potpunosti rešeno.

U centru je pravni koncept „dobre volje“: da li bi oni koji su umetničko delo u dobroj nameri kupili iz legitimnog izvora morali da ga se odreknu i da li bi im trebalo nadoknaditi ako to učine. Različiti sudovi i različite države često su primenjivali različita pravila.

Rešenje 'koje je nametnula Oklahoma'

Advokat gospođe Mejer, Ron Sofer, kaže da je bila "primorana" da potpiše sporazum sa Univerzitetom u Oklahomi, zbog zastarelosti polaganje prava na sliku. 

„Pošto nisu bili spremni da je vrate, gospođa Mejer se suočila sa velikim rizikom da ne doživi da se slika ikad vrati u Francusku“, rekao je advokat.

"To je rešenje nametnula Oklahoma. Slika ide od Oklahome do francuskog muzeja, a zatim nazad do Oklahome. Gospođa Majer čak nema mogućnost da dođe u kontakt s njom."

Još je nepoznanica, kaže on, klauzula u sporazumu koja zahteva da gospođa Mejer pokloni sliku "obostrano dogovorenoj francuskoj umetničkoj instituciji" pre njene smrti. Ako to ne učini, slika će „biti trajno prebačena ... u program američke umetnosti u ambasadama“.

Neizvesan povratak u SAD

Od 2017. godine, slika visi u muzeju Orsej u Parizu, na prvoj rotaciji u Francuskoj. Ali gospođa Mejer ima problema sa darivanjem dela muzeju, Domu francuske impresionističke umetnosti, zbog zahteva da se svake tri godine tamo-amo šalje u SAD.

U saopštenju, Muzej Orsej izražava "poteškoće" i "troškove" koji su uključeni u projekat, navodeći potrebu za "redovnim prevozom dela između Pariza i Univerziteta u Oklahomi". Nije bilo komentara ni na jednu pravnu akciju.

Slika bi trebalo da krene u trogodišnju rotaciju u SAD krajem jula.

Gospođa Mejer, koja sada ima 81 godinu, zatražila je od francuskih sudova da intervenišu kako bi zaustavili odlaza Pisaroa. Svoju prvu presudu o slučaju treba da donesu sledećeg meseca. 

nacisti, Pariz
foto: Profimedia / The Print Collector

Kažnjavaju staricu 2.500 dolara dnevno

Kao odgovor na to, okružni sud u Oklahomi doneo je odluku protiv gospođe Mejer, oštrom presudom da je „uglavnom izgubila bilo kakvu simpatiju na koju bi inače imala pravo“, pošto je „sklopila sporazum o nagodbi o rigoroznim pregovorima ... a zatim prekršila sporazum kada to više nije odgovarao njenim ciljevima “.

Američki sud izrekao je gospođi Mejer dnevnu novčanu kaznu - za koju je njen advokat rekao da iznosi 2.500 američkih dolara dnevno, pored pravnih troškova - sve dok ona nastavlja postupak u Francuskoj.

„Razočaravajuće je što ona aktivno radi na odricanju od sporazuma koji hvali međunarodni svet umetnosti“, rekla je fondacija Univerziteta Oklahoma.

Američka alijansa muzeja i Udruženje direktora umetničkih muzeja upozorili su da „stranke u budućim sporovima možda neće želeti da sklapaju sporazume“, ukoliko se ne prihvati prvobitna nagodba u ovom slučaju. Sporove iz nacističke ere trebale bi se rešavati na "pravedan, primeren i uzajamno prihvatljiv način", kažu oni. 

„Nepovoljan“ postupak potraživanja

Advokat gospođe Mejer, Ron Soffer, to vidi drugačije.

„Važno je postaviti pitanje zašto se Oklahoma protekle decenije borila da ne vrati sliku za koju se ne osporava da je sumnjivog porekla, odnosno da ne poriču da su je nacisti oteli ocu gospođe Mejer?“ rekao je.

Stručnjak za restituciju Mark Mazurovski kaže da je jedan od glavnih problema sa kojima se suočavaju podnosioci zahteva, poput gospođe Mejer, nedostatak međunarodnih sporazuma ili vladine podrške.

„Proces potraživanja zaista je nepovoljan za podnosioce zahteva“, kaže on, „a osim onih koji su izuzetno dobro finansijski, politički i pravno opremljeni, mnogi podnosioci zahteva odlučili su da ne zahtevaju povratak svoje imovine jer bi ih čekala prava glavobolja “.

Sudovi na različitim stranama Atlantika različito se pozivaju na propise poput Francuske uredbe o nacističkoj pljački  iz 1945. godine, kaže on.

„Da smo u ovo više uključili javni sektor“, rekao je, „možda bismo uspeli da eliminišemo ove situacije kada morate ići pred sudiju koji o Drugom svetskom ratu ne zna gotovo ništa, a sigurno ništa o tim pljačkama i načinima iskorišćavanja Jevreja “. 

„Novi pristup“ ukradenoj umetnosti  

Dejvid Zivi, koji je na čelu Misije za istraživanje i restituciju pri francuskom ministarstvu kulture, kaže da je neposredno nakon rata bilo napora da se pronađu vlasnici umetničkih dela koja su u Francusku vraćena iz Nemačke: tada je 45.000 predmeta vraćeno njihovim prvobitnim vlasnicima.

Ali od 1950-ih do 1990-ih, mnoge države, uključujući Francusku, nisu restituciju ili istraživanje umetničkih dela videli kao prioritet.

„Kada je reč o umetničkim delima iz nacionalne kolekcije, ministarstvo i muzeji su zaista bili nevoljni“, rekao je za BBC.

Ali stavovi se menjaju. Francuska se prošlog meseca složila da Klimtovu sliku vrati iz nacionalne kolekcije naslednicima njenog prvobitnog vlasnika u Austriji.

„Postoji snažna politička volja da se istraži i da se saslušaju porodice i pokuša se pronaći pravedna i poštena rešenja“, rekao je gospodin Zivi. „Možemo reći da je to nov pristup.

Gospođa Mejer nasledila je sliku od svojih usvojenih roditelja nakon što je izgubila biološku porodicu tokom Holokausta. „Njj je veoma važno da vidi dase ova slika vraća u Francusku" , objasnio je Ron Sofer.

„Iskreno ne razumemo kako bi Oklahoma mogla opravdati sebi i svojim studentima ideju da kažnjavaju 81-godišnju staricu koja je preživela Holokaust tako što ne daju sliku za koju znaju da ovde pripada"

Kurir.rs / BBC,  Foto: Profimedia

Prijavite se na newsletter.

Svakog dana besplatan pregled vesti na vaš e-mail.

* Obavezna polja

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...