To je takođe mesto gde su poslednji put viđeni mamuti.
Istraživač Leonid Zajka ima veoma specifičan posao u ovim ledenim bespućima.
Nakon nekoliko godina koje je proveo radeći na zaštiti ugroženih amurskih tigrova i leoparda na dalekom istoku Rusije, obreo se u najsevernijem prirodnom rezervatu, gde se inače nalazi i najveći broj jazbina polarnih medveda.
Nekada su ovde šetali mamuti, a danas se tu nalazi, osim rezervata, i meteorološka stanica, kao i ruska vojna baza.
Zajka je opisao kako izgleda kada proveravate medveđu jazbinu, pa se susretnete oči u oči sa mečkom, ili kako izgleda kad vam se opasne životinje skupljaju ispod kuhinjskog prozora jer su namirisali hranu.
Zajka je postao stručnjak za strukturu i veličinu jazbina.
"Kada se mečići rode, majke ih odnose iz jazbina kako bi ih naučile lovu i drugim ključnim stvarima za preživljavanje i onda se nikada ne vrate. Naš zadatak je da uhvatimo trenutak kad napuštaju jazbinu tako da možemo da uđemo unutra, istražimo i pokupimo biološki materijal poput dlaka ili ostataka hrane", objasnio je.
Ti podaci su im potrebni kako bi se razumelo da li je životinjama bilo lagodno unutra, da li je majka bila mirne ili agresivne naravi.
Leonid ponekad mora da se provlači po nekoliko metara snega da bi stigao do "porodilišta" gde su medvedi prvi put ugledali svet.
Jedan takav poduhvat ga je umalo koštao života jer nije procenio porodicu medveda, pa je unutra i dalje bila mečka sa mladima.
"Način na koji je ona iskočila i zarikala je bio strašan", rekao je.
Zahvaljujući signalnim pištoljima uspeo je da pobegne zajedno sa nekoliko kolega.
Kako prenosi Siberian tajms, polarni medvedi sa Čukotke i Aljaske su manje agresivni, pa čak i stidljivi u odnosu na one koji obitavaju na arhipelagu Zemlje Franje Jozefa.
"Moj prvi odlazak u medveđu jazbinu bio je nalik na ronjenje, kada vam se otvori čitav novi svet pred očima. Niste toliko uplašeni jer vas preplavi fasciniranost onim što vidite", opisao je.
Glavna baza naučnika je u selu Ušakovskoje, a širom ostrva postoji još nekoliko stanica.
Hrana se donosi jednom godišnje, internet je loš, komunikacija sa spoljašnjim svetom je ograničena.
"Nisam introvert, upravo suprotno, tako da mi mnogo nedostaju razgovori sa porodicom i prijateljima. Ali život ovde me je naučio da se fokusiram na sebe što bi bilo nemoguće u gradu, i preporučio bih to svakome. Zavoleo sam sever, raditi i živeti ovde je prosto neverovatno", kaže Leonid.
Ipak, kada se živi u tolikoj blizini polarnih medveda, moraju se pratiti određena bezbednosna pravila - morate dobro da pogledate oko sebe kada napuštate kuću, biber-sprej i signalni pištolj moraju uvek biti uz vas, i pištolj ukoliko imate dozvolu za njega.
"I nikada, ali nikada, nemojte da trčite i zapamtite da ako tigar započne napad, završiće ga. Polarni medved može biti zaustavljen, možete vikati ili praviti nekakvu neočekivanu buku. Malo me podsećaju na pse. Ukoliko su u daljini, i u šali ih pozdravite, oni mahnu repom", rekao je Zajka.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
