Od četvrtka 15.aprila u severoistočnom delu Azovskog mora se nalazi šest desantnih čamaca Projekta 11770 Serna kao i tri mala raketna broda projekta 21631 Bujan M koji su naoružani krstarećim raketama Kalibr Kaspijske flotile.
Dok brodovi miruju ukrajinski vojni stručnjaci govore o predstojećoj operaciji desanta na ukrajinski grad Mariupolj.
Priča o pomorskom desantu potekla je od jedne izjave koju je dao bivši savetnik Rusije Andrej Ilarionov koji je izrazio mišljenje da postoji velika verovatnoća udara ruske vojske na poziciju severno od Krima, kao i o mogućoj opciji zauzimanja Severno krimskog kanala , što bi za cilj kako kaže Ilarionov imalo da ruske jedinice odseku Ukrajinu od crnomorskog regiona i ozbiljno oslabe njen geopolitički položaj.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski uverava građane da je ukrajinska vojska spremna za bilo kakav razvoj situacije i poziva građane da ne podležu panici i da veruju samo informacijama Generalštaba i zvaničnih državnih organa.
Udarnu snagu flotile čine tri novoizgrađene raketne fregate klase "Bujan M" namenjene za borbu protiv svih vrsta plovila površinskih i podvodnih kao i ciljeva u vazduhu. Flotili su pridodata i dva oklopna čamca tipa šmelj. Glavna udarna snaga su brza desantno -iskrcna plovila klase Serna projekat 11770 dužine 25,6 m i širine 5,8 m koji dostižu maksimalnu brzinu od 30 čvorova. Maksimalni radijus iznosi 600Nm. Ova plovila mogu da nose 92 vojnika sa punom borbenom opremom ili 45 tona tereta po mirnom moru, odnsono 29 tona pri jačini mora 3 po boforu.
Vest da je Ministarstvo odbrane Ruske Federacije odlučilo da pošalje 15 brodova iz sastava Kaspijske flotile u vode pored Ukrajine, kako bi tamo učestovovali u vojnim vežbama koje se planiraju sa aktivnostima članica zemalja NATO u trenutku kada je na granici sa Ukrajinom nagomilana vojska sa obe strane izazvala je zabrinutost planera NATO, ali i organizacija koje se bave vojnim pitanjima, koje su svoj fokus umesto sa Crnomorske flote usmerili pažnju na Kaspijsku.
Posebnu pažnju ovome posvetili su ukraijnski mediji koji su opisali da brodovi Kaspiske flotile od Kaspijskog jezera do Azovskog mora, moraju da prođu kanalom dugim 100 kilometara, koji ima 13 propusta i da će mnogo biti brže na predviđenoj lokaciji nego nekoliko brodova Baltičke flote, koji su krajem marta krenuli uz francusku i špansku obalu ka Mediteranu, a zatim preko Bosfora do Crnog mora. Baltička flota je u Crno more poslala tri desantna broda i jednu fregatu. Ovi brodovi u odnosu na ono sa čim raspolaže Kaspijska flotila spadaju u slabije naoružana plovila.
Kurir.rs/A.M.
NE PROPUSTITE
