Iako je 95 posto gasovoda završeno, borba oko ovog projekta nije ni blizu gotova. Američka administracija se iz petnih žila trudi da zaustavi izgradnju gasovoda. Sa predstojećim izborima lako može da se desi da se stav Nemačke, koja je do sada bila za izgradnju Severnog toka, sada promeni.
Sposobnost EU da efikasno odgovori na ruske pretnje Ukrajini takođe je dovedena u pitanje, s obzirom na to da se Evropa oslanja na Moskvu kada je reč o ovom energentu.
Briselski sajt Politiko izdvoji je šest stvari vezanih za gasovod na koje treba obratiti pažnju ove godine.
1. Izradnja bi trebalo da bude završena ove jeseni, ali ne i birokratske prepreke
Ostalo je još svega oko 120 kilometara cevi koje treba da se postave u dva paralelna niza - 93 kilometra u danskim morima i 28 kilometara u nemačkim vodama. Očekuje se da će posao u danskim vodama biti završen do septembra.
Međutim, posao ju Nemačkoj je stavljen na čekanje zbog niza žalbi nevladinih organizacija koje se brinu o prirodnoj sredini. Mnogi analitičari, međutim, veruju da je posao gotov.
"Sada je prekasno da se zaustavi završetak Severnog toka 2", rekao je analitičar kompanije S&P Global Plats, Džejms Hakstep. "Nedavna eskalacija vojne aktivnosti u Donbasu i telefonski pozivi (američkog predsednika) Džoa Bajdena Ukrajini teško da će rezultirati novim američkim sankcijama koje bi mogle da uspore završetak radova", dodao je on.
Kada gasovod bude izgrađen, mnogi očekuju da će biti teško naći kompaniju koja će biti voljna da proveri bezbednost projekta jer je pretnodna odustala od tog posla iz straha od američkih sankcija. Hakstep procenjuje da bi gas mogao da krene Severnim tokom 2 već krajem 2021. ali zbog EU regulativa da i trećim stranama mora da se omogući slanje gasa kroz bočne cevi, narednih nekoliko godina i Severni tok i Severni tok 2 će raditi sa 75 posto kapaciteta.
2. Bela kuća pod pritiskom
Džo Bajden je sada pod pritiskom političara obe partije da na neki način sankcioniše gasovod. Ministarstvo pravde prvobitno je odobrilo dva paketa sankcija - jedan protiv švajcarske kompanije Severni tok 2 AG u vlasništvu ruskog Gasproma i protiv generalnog direktora Severnog toka 2 Matijasa Varinga, ali se Bajden suzdržao od njihove primene. Republikanci su najveći kritičari gasovoda i optužuju Bajdenovu administraciju da su previše "mekog srca" prema Rusima, ali su u ovom pitanju i demokrate na njihovoj strani i pozvali su Stejt department da zaustavi izgradnju Severnog toka 2.
3. Nova nemačka vlada možda neće biti toliko za gasovod
Nemački parlamentarni izbori zakazani su za 26. septembar. Zeleni su žestoko protiv Severnog toka 2 a prema poslednjim anketama javnog mnjenja, na drugom su mestu sa 22 posto podrške javnosti, odmah iza Demohrišćana Angele Merkel sa 27 procenata. Ako Zeleni postanju deo nove vladajuće koalicije, biće u prilici da utiču na odluke o Severnom toku 2.
Merkel, koja se nije kandidovala za ponovne izbore, dugo je insistirala na tome da je Severni tok 2 poslovni a ne politički projekat. Novoizabrani lider Demohrišćana Armin Lašet koji se nada da će je naslediti na mestu kancelara, nije rad da promeni dosadašnji stav vlade ali su drugi u njegovoj stranci pozivali na moratorijum na ST2.
Nemačka je takođe pod pritiskom američkih saveznika da "opere ruke" od gasovoda, naročito u trenutku kada Rusija, navodno, gomila svoje trupe na granici sa Ukrajinom.
4. Ukrajina
Pre prvog Severnog toka koji je sagrađen 2011. godine Rusija je gotovo dve trećine evropskog gasa slala preko Ukrajine. Taj udeo je 2019. pao na 40 procenata, a potom je sa pandemijom korone 2020. prepolovljen.
Severni tok je sada glavni snabdevač gasom. Kada Severni tok 2 krene sa radom, Ukrajina će biti skrajnuta u potpunosti. Sa druge strane, ako oba toka ne budu iskorišćena u punom kapacitetu, takozvana ukrajinska ruta će biti vrlo, vrlo aktivna.
Na osnovu dogovora iz 2019. Rusija do 2024. treba da pošalje najmanje 40 milijardi kubnih metara prirodnog gasa preko Ukrajine ili plati za njih, ako ne koristi ukrajinsku rutu. Zbog toga, američki ambasadori pokušavaju da izdejstvuju produžetak tranzitnog sporazuma na 10 godina kako bi pripremili Ukrajinu na eventualno prebacivanje na "čistu" energiju.
"Zaštita energetske bezbednosti centralne i istočne Evrope mora da bude deo svakog dogovora", rekao je Ričard Morningstar koji je u vreme Obamine administracije bio specijalni izaslanik za evroazijsku energetiku. To praktično znači da bi Nemačka morala da jasno stavi do znanja Rusiji da bi kršenje takvog dogovora imalo ekonomske posledice, dodao je on.
5. Uticaj na EU tržište gasa
Evropska unija trećinu svog prirodnog gasa dobija od Rusije i Gaspromov gas je najjeftiniji na tržištu. Neki eksperti očekuju porast potrošnje u EU do 2030. jer će se mnoge zemlje prebaciti sa uglja na gas u okviru brige o klimatskim promenama.
Sa druge strane, EU je najavila da će smanjiti zavisnost od fosilnih goriva i postati klimatski neutralna do 2050. što će marginalizovati ST2.
EU se takođe nada da će moći da se osloni i na dodatne izvore energije u vidu gasovoda iz Azerbejdžana i tako smanji zavisnost od Rusije.
"Mi suštinski imamo infrastrukturu koja nam je potrebna... Severni tok 2 nam ne treba", rekao je generalni direktor energetskog sektora Evropske komisije, Dite Jul Jorgensen.
6. Stav Kremlja
Gasovod je za ruskog predsednika Vladimira Putina mnogo više od običnog poslovnog projekta.
"Sa geopolitičke perspektive neće biti dobro ako Putin ne završi gasovod... imaće vrlo jasnu prednost i gasovod će biti simbol da bez obzira na to koliko je loših stvari u radio, uvek će biti ljudi u Evropi, vrlo uticajnih u politici i poslovanju, koji će biti spremni da rade sa njim", rekao je Vladimir Milov, savetnik ruskog opozicionara Alekseja Navaljnog i bivši zamenik ministra energetike.
Kurir.rs/K.P.
NE PROPUSTITE
