U petak 16. juna 2017. godine ujutro u 8.18 sati pripadnik libijske obalske straže Masud Abdalsamad primio je poziv iz Italije. Tamošnji pomorski policajac rekao mu je da se 10 gumenjaka sa migrantima našlo u velikim problemima u libijskim teritorijalnim vodama.
"Danas ne radimo. Praznik je. Ali mogu da probam da pomognem", rekao je Abdalsamad. "Možda sutra možemo da pošaljemo pomoć."
Nešto kasnije istoga dana Abdalsamad je izjavio da su njegovi ljudi spasili veliki broj migranata. Prema podacima koje je prikupila Međunarodna organizacija za migraciju (IOM), do kraja vikenda, u toj nesreći poginulo je 126 osoba.
U februaru iste godine Evropa je Libiji prepustila odgovornost za nadzor spasilačkih operacija na Sredozemlju u sklopu dogovora između Italije i Libije sa ciljem smanjenja priliva migranata morskim putem.
Razgovor koji su snimili sicilijanski tužioci koji istražuju humanitarne organizacije zbog učestvovanja u krijumčarenju ljudi, razotkriva ravnodušnost libijske strane prema sudbini migranata i međunarodnom pravu. To je samo jedno od nekoliko otkrića iz transkripata razgovora pripadnika libijske obalske straže. Britanski Gardijan došao je u poset transkripata razgovora na 30.000 stranica.
Otkrića su deo zajedničke istrage Gardijana, italijanske Rai Njuz televizije i lista Domani. Razgovori pokazuju da su italijanske vlasti znale da libijska strana ne pokazuje volju niti sposobnost za brigu o migrantskim brodovima na moru, čak i nakon što je Italija pokrenula istragu o ulozi nevladinih organizacija koje su sprečavale sprovođenje privatnih operacija spašavanja.
Između 22. i 27. marta 2017. godine, stotine ljudi koji su na brodu krenuli iz Sabrate u Libiji zatražili su pomoć italijanskog koordinacijskog centra za spašavanje na moru. Transkripti pokazuju da su italijanski zvaničnici pokušali da kontaktiraju Abdalsamada i još najmanje dvojicu zvaničnika više puta, najčešće bez uspeha.
Italijanske vlasti su na kraju izgubile kontakt sa gumenjacima. UNHCR je 29. marta potvrdio smrt 146 ljudi, uključujući decu i trudnice.
Dva čamca su 24. maja 2017. napustila Libiju sa stotinama migranata, a jedan se prevrnuo. Ljudi sa broda kontaktirali su italijansku obalsku stražu koja je Abdalsamada nazvala 55 puta, ali bez odgovora. Prema UNHCR-u, tada su umrle 33 osobe.
U tajnom izvštaju o operaciji Sofija 2018 Evropske misije za borbu protiv ilegalne migracije navodi se da "izveštavanje libijske obalske straže još nije na dosledno prihvatljivom nivou" i da "nedostatak povratnih informacija koje pruža Zajednička operativna soba i dalje predstavlja problem".
U izveštaju je naglašena kritična situacija u infrastrukturi (ograničeni komunikacijski sistemi, napajanje, telefoni i kompjuteri) i navodi se da je situacija dodatno nepovoljno uslovljena ograničenom prisutnošću osoblja koje ne zna engleski.
Libijske vlasti su godinama na meti optužbi humanitarnih organizacija da presreću gumenjake i vraćaju migrante u prihvatne centre u Libiji, gde ih navodno muče i zlostavljaju.
Rikardo Gati, šef misije španske nevladine organizacije Proactiva Open Arms, izjavio je da je gotovo uvek nemoguće dobiti Libijce na telefon i da telefonski brojevi često ne rade ili uopšte nisu u funkciji.
Frančesko Kreaco, portparol organizacije za spašavanje brodova SOS Mediterranee, rekao je da libijske vlasti najčešće ne reaguju, bez obzira koji je dan u nedelji.
"Kašnjenje u komunikaciji na moru i manjak kapaciteta za koordinaciju s libijske strane dodatno ugrožavaju živote ljudi i imaju kao posledicu neprihvatljive ljudske žrtve. Glavni je problem što EU daje prioritet nadzoru granice prilikom spašavanja migranata, a odgovornost za koordinaciju na moru u većem delu Mediterana je dodijelila libijskom Zajedničkom centru za koordinaciju", izjavila je Elen van der Velden, šef spasilačkih operacija Lekara bez granica.
U dokumentu italijanskog tužilaštva, istražitelji opisuju Abdalsamada kao nespremnog za saradnju i navode da je tokom incidenta 16. juna odbio da odobri brodu jedne nvo da spase dva broda sa migrantima.
Kasnije istoga dana, Abdalsamad je obavestio Rim da je libijska obalska straža presrela pet gumenjaka i spasila stotine ljudi, ali dokaza za to trenutno nema.
U izjavi za Gardijan, Abdalsamad je rekao da ne može da odgovori na pitanja koja se odnose na događaje iz 2017. godine jer "bi bilo preteško pronaći snimke tih događaja". Ipak, priznao je da komunikacija sa italijanskim kolegama ne funkcionše dobro zbog čestih prekida telekomunikacija sa libijske strane. "Morate da razumete da je Libija zemlja koja je pretrpela rat", rekao je on.
Sicilijansko tužilaštvo koje je mesecima prisluškivalo Abdalsamada u sklopu istrage o nevladinim organizacijam još uvek nije podiglo optužnice protiv libijskih zvaničnika.
Prošle sedmice, italijansko ministarstvo pravosuđa saopštilo je da su poslali inspektore u Trapani na Siciliji kako bi hitno proveli preliminarnu istragu o izveštaju nakon vesti da je najmanje 15 novinara, koji prate slučajeve nevladinih organizacija, i advokata za ljudska prava snimljeno u razgovoru sa poverljivim izvorima.
V.d. glavnog tužioca u Trapaniju Mauricio Agnelo rekao je da veruje da je najprikladnije i najodgovornije da ne učestvuje u daljim raspravama o ovom pitanju.
Kurir.rs/K.P.
NE PROPUSTITE
