Najnovije vesti

DA LI ĆE ISTANBULSKI KANAL UZDRMATI RUSIJU?! Dok Kremlj brine o NATO brodovima, Erdogan u igru uvodi Kinu, Izrael, Egipat i EU!
Foto: Kurir Andrej Mlakar

Šta se kuva u crnomorskom regionu

DA LI ĆE ISTANBULSKI KANAL UZDRMATI RUSIJU?! Dok Kremlj brine o NATO brodovima, Erdogan u igru uvodi Kinu, Izrael, Egipat i EU!

Planeta

Priča o Istanbulskom kanalu se ne smiruje ni posle skoro dve nedelje od najave turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana koji je najavio da u junu kreće u realizaciju ovog megalmanskog projekta. Istanbulskim kanalom sa posebnom pažnjom prati i Izrael. Autor tekst Zvi Barel u listu Harec napisao je zanimljivu geopolitičku analizu o kanalu koji će uzdrmati region i kako že Rusija reagovati na ovu gradnju. Ono što najviše brine Moskvu jeste opcija da će NATO brodovlje možda dobiti novu bržu rutu za ulazak plovila alijanse u Crno More koje postaje predmet rivaliteta.

Zvi Barel svoju priču započeo je 2010. godine kada je zamenik ministra spoljnih poslova Izraela Dani Ajalon pokrenuo buru kada je na jednom od sastanaka dao tadašnjem turskom ambasadoru Ahmet Oguzu Čelikolu da sedi na niskoj stolici. Pobrinuo se i da celu situaciju fotografi ovekoveče. Narednog meseca ambasador je zbog ovog poniženja napustio Izrael. Tri meseca kasnije usledio je napad izraelskih komandosa na tursku flotilu koja je krenula u proboj blokade Gaze koju je sa mora sprovodila izraelska mornarica. napad na ovaj konvoj bio je povod da diplomatski odnosi sa Turskom budu prekinuti.

Silčna situacija piše Barel dogodila se u Turskoj ovog meseca kada se turski predsednik Redžep Tajip Erdogan susreo u svojoj luksuznoj palati sa  predsednikom Evropskog saveta Šarlom Mišelom i predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen. Sastanak je bio planiran nedeljama unapred. To je trebalo da bude kritični sastanak o pitanjima koja izazivaju stalnu tenziju između Evropske unije i Turske. Ispostavilo se da je to bila farsa. Dok su Erdogan i Mišel sedeli na stolicama, Ursula je bezuspešno tražila svoju stolicu. Komesar je ustao, slegao ramenima i seo na obližnju sofu. Niko iz turske delegacije nije se potrudio da ustane i donese stolicu za šeficu Evropske komisije...

Istanbul, Bosfor
foto: Kurir Andrej Mlakar

Svi poznavaoci prilika na Bliskom istoku se slažu da je ovo bila još jedan sporedna priredba u rartu uvreda koji traje na relaciji Brisel-Ankara, gde Erdogan uspešno pobeđuje u ucenama i verbalnom ratu protiv EU. U prilog tome govori i to što EU treba već punih šest meseci da raspravi na zahtev Grčke kako reagovati na tursko bušenje nafte i gasa u vodama istočnog mediterana, gde je Grčka izjavila da polaže pravo na ekonomsku zonu u tom delu Mediterana. Upozorenja, pretnje, pa i razgovori bili su uzaludni jer je Turska nastavila istraživanja i bušenja.

Kako piše Barel odluke o ovome se odlažu od jednog do drugog samita, što govori da u EU nema konsenzusa i da su podele veoma duboke, a izbot Bajdena za predsednika SAD nije doprineo obonovi jednistva na relaciji SAD i EU, kao i u samom NATO.

Barel smatra da Turska uvodi i novog igrača u svoju igru. Taj igrač se zove Ukrajina. Naime, Erdogan se sastao sa ukrajinskim predsednikom Volodmirom Zelenskim i rekao da podržava Ukrajinu, protivi se ruskoj secesiji Krima i traži uslove za mir u regionu. A kuliminacija je usledila prodajom dronova "Bajraktar" Ukrajini.

Istanbul, Bosfor
foto: Kurir Andrej Mlakar

Rusija na ove ove poteze Erdogana nije sedela skrštenih ruku. Prvo je sve komercijalne letove od Moskve prema Istanbulu smanjila na samo dva puta nedeljno do sredine juna. Objašnjenje je zvanično bilo zbog eksplozije broja zaraženih koronavirusom. To je za povod imalo da 500.000 ruskih turista koji posećuju Tursku i ostavljaju značajni novac u ovoj zemlji morali su da oktažu svoje aranžmane što je bilo značajni udarac na Tursku ekonomiju.

So na ranu Ankare sipana je kad je Moskva navela da Turska nije "strateški saveznik", već "blizak prijatelj". Neki smatraju da ovi potezi su Turke potsetili na oštre sankcije  koje je Rusija uvela turskoj ekonomiji 2015. zbog obaranja ruskog borbenog aviona Su-24 uz sirijisko-tursku granicu.

Rusija je prethodno jasno stavila do znanja da Turska nije „strateški saveznik“, već „bliski prijatelj“. A njegovi najnoviji potezi podsetili su Turke na oštre sankcije koje je uvela turskoj ekonomiji 2015. godine nakon što je Turska oborila ruski borbeni avion u blizini tursko-sirijske granice.

Istanbul, Bosfor
foto: Kurir Andrej Mlakar

A gde je u svemu tome Istanbulski kanal, i kakve on veze ima sa EU i Rusijom.

Barel, naovodi da je ova ideja o kanalu ponikla u 1990-tim godinama 20 veka. Cilj je bio da se reši gužva u Bosforu. Erdogan u javnosti obrazlaže ekonomske razloge za svoj megalomanski plan. Ekonomski stručnjaci navode da bi povećanje prometa kroz novi kanal donelo Turskoj desetine milijardi dolara od taksi čistog novca za prolazak stranih brodova. Takođe nezaposlenost koja sada iznosi samo 13 posto bila bi značajno smanjena jer bi kanal otvorio desetine hliljada novih radnih mesta što u proizvodnom sektoru, tako i u uslužnim delatnostima, koje bi nikle duž prokopanog kanala.

Ispada kako piše Harec nisu ti ekonomski aspekti kanala ti koji smetaju Rusiji i Briselu i zemljama koje se graniče sa Crnim morem. Sada saobraćaj kroz kanal reguliše konvencija iz Montreja doneta 1936, koja detaljno uređuje prolaz kroz kanal vrsta brodova i količina tereta koja može biti prevezena. Posebna pažnja posvećena je i prolazu ratnih brovoa iz Sredozemnog u Crno More i obratno.

Kako autor analize ocenjuje kanal bi bio dobra vest za Sjedinjene Države, koji bi ako kanal bude prokopan po odgovarajućoj ceni bez pozivanja na konvenciju  prebace ratne brodove iz Sredozemnog u Crno More, ako izbije (hipotetički gledano) rat sa Rusijom. Međutim, ovde postoji i jedno ALI. Vašington bi morao da načini odgovrajuće ustupke Turskoj poput odustajanja od kampanje pritiska kupovine S-400 od Moskve. Takođe i Bajdenova administracija bi morala da igniriše krešnja ljudskih prava u Turskoj, kao i vojno rešavanje kurdskog problema.

Istanbul, Bosfor
foto: Kurir Andrej Mlakar

E, sad u celu priču Izraelci uvode i Kinu koja je kako navodi Harec. naime, Kinezi su 2011. bili zainteresovani za kanal još dok su planovi bili ideja na papiru. Turski mediji izveštavaju da kineske kompanije planiraju da podsnesu čak četiri ponude u gradnji ovog Erdoganovog projekta. Očekuje se da će Kineska banka biti ta koja će preuzeti finansijske garancije za igradnju ovog kanala.

Navodno, ulaganje u kanal stiže zbog Turskog prećutkivanja problema Kine sa Ujgurskom manjinom. U prilog tome ide i propast opozicionog zakona, koji je Erdoganova Partija pravde i razvoja sabotirala uspostavljanje parlamentarnog odbora za istragu kineskih zločina protiv čovečnosti protiv Ujgura.

Priča o kanalu dolazi u trenutku kada Turska trpi najgoru ekonomsku krizu i četvrtim talasom kornavirusa sa 56.000 obolelih dnevno.

Erdogan sa kanalom želi da Tursku pretovori u regionalnu silu od koje će zavisiti i Rusija i Sjedinjene Države.

S druge strane Turska radi i na poboljšanju odnosa sa Egiptom i Izraelom. Sa Egiptom postoji veliki broj problema od kojih je najbitniji izručenje pripadnika "Muslimanske braće" Egiptu koji su delovali protiv egipatskog predsednika Abdel-Fattah al-Sissija.

Istanbul, Bosfor
foto: Kurir Andrej Mlakar

E sad, vrartimo se na početak kakve veze ima slučaj Ajalona i čuvenog rtrika sa stolicom, sa kojim je ponizio turskog ambasadora. Erdogan kako piše Harec čini se da je počeo da prepisuje medot Izraela kako bi odvukao ljude od stvarnih problema. Neki turski i zapadni analitičari veruju da je Istanbulski kanal namenjen jačanju Erdoganove slike kao lidera koji može pobediti EU, Rusiju i Sjedinjene Države, bez obzira na kombinaciju koju pravi sa navedenima.

Njihova analiza pojačana je najnovijim anketama, koje pokazuju podršku vladajućoj stranci na manje od 30 procenata. Iako su predsednički izbori tek 2023. godine, Erdogan mora da pojača svoju svakodnevnu vladavinu. Kao deo ovog napora, Erdogan i njegova stranka rade u parlamentu na uklanjanju prokurdskog HDP-a pre sledećih izbora hapšenjem svojih članova i zahtevanjem da im se ukine parlamentarni imunitet. Vlada pokušava da odvrati ljude od porasta cena meteora populističkim sredstvima poput besplatnog krompira i luka za one koji su u potrebi. Ministar zdravlja Fahretin Koca odgovorio je na krizu koronavirusa pohvalivši kinesku vakcinu. Ali, manje od 12 miliona od 80 miliona ljudi u zemlji je do sad vakcinisano, vakcinacija starijih od 40 godina planirana je da se završi do juna.

Nedostatak i neuspesi turske vakcine u distribiranje prati visoku stopu infekcije. U međuvremenu, Erdogan se obavezao da će poslati 150.000 doza u Libiju. Svi ovi problemi treba da magično nestanu u vodama Istanbulskog kanala.

Kurir.rs/Harec/A.M.

Prijavite se na newsletter.

Svakog dana besplatan pregled vesti na vaš e-mail.

* Obavezna polja

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...