Najnovije vesti

NAJVEĆI NEMAČKI FILOZOF I MISLILAC PRVO PRIHVATIO, PA ODBIO 225.000 EVRA?! Jirgen Habermas ne želi nagradu Šeika bin Zajeda!
Foto: Profimedia, Youtube

dA LI SU KOMENTARI NA PORTALIMA IMALI PRESUDNU ULOGU

NAJVEĆI NEMAČKI FILOZOF I MISLILAC PRVO PRIHVATIO, PA ODBIO 225.000 EVRA?! Jirgen Habermas ne želi nagradu Šeika bin Zajeda!

Planeta

Najveći živi nemački filozof Jirgen Habermas ipak neće u Abu Dabiju uzeti nagradu za životno delo čiji je pokrovitelj Muhamed bin Zajed.

Nagrada "Šeik Zajed Književna nagrada" se ne može nazvati prestižnom, ali pozamašan je novčani deo od 225.000 evra. Pokrovitelj je Muhamed bin Zajed, prestolonaslednik emirata Abu Dabija i faktički vladar Ujedinjenih Emirata, dok je nagrada nazvana prema njegovo ocu. Priznanje je trebalo da bude uručeno tokom sajma knjiga u Abu Dabiju (23-29. maj).

Jedan od najvećih filozofa današnjice Jirgen Habermas (91) najpre je prihvatio nagradu, ali se potom predomislio, možda zbog kritika iz medija.

U jednom komentaru na portalu Špigla u nedelju ujutru je čak postavljeno pitanje da li se i velikan poput Habermasa može kupiti kao trofej? "U Emiratima nema ni traga od onoga što je Habermasu sveto i o čemu govori njegovo životno delo: niti liberalne i kritičke javnosti, niti takmičenja političkih ideja sa strankama i slobodnim izborima, pogotovo nema opšte jednakosti koju osigurava pravna država".

No već u nedelju popodne Habermas se obratio javnosti pismom preko njegove izdavačke kuće Zurkamp, gde navodi da je pogrešio i da će ipak odbiti nagradu. Habermas piše da mu isprva nije bila jasna tesna veza institucije koja dodeljuje nagradu i političkog sistema u Emiratima.

Drugo pitanje je kakva je bila uloga Jirgena Bosa, direktora Frankfurtskog sajma knjiga? Prema Habermasovim rečima, upravo je Bos "razvejao sumnje" i ubedio ga da primi nagradu. No Bos, čovek koji vodi najveći sajam knjiga na svetu, istovremeno je u "naučnom komitetu" za dodelu nagrade "Šeik Zajed".

Na upit Dojče velea, Bos kaže da ne može da otkriva detalje iz privatnih razgovora sa Habermasom, ali da se zalagao da upravo nemački filozof dobije tu nagradu za životno delo. "Dodela nagrade njemu bila bi povod da se njegovo značajno delo i njegovi stavovi učine još poznatijim u arapskom kulturnom prostoru i tako podstaknu suočavanje arapskog društva sa njegovim delom", navodi Bos.

Kako nastavlja poslovođa Frankfurtskog sajma, "demokratske vrednosti bolje možemo da zastupamo ako smo prisutni, nego ako povećavamo odstojanje".

Jirgen Habermas nije želeo da odgovori na pitanja Dojče vele.

Angažovani mislilac

Habermas je rođen 1929. u Diseldorfu i svakako je jedan od najuticajnijih živih filozofa. U medijima ga često nazivaju "frankfurtskom usijanom glavom", jer pripada uticajnog filozofskoj školi iz grada sa Majne. On je jedan od retkih velikana takve biografije koji i dalje redovno govore i pišu o aktuelnim političkim temama.

Njegova habilitacija "Strukturalna transformacija javne sfere" (1961) važi za remekdelo u kojem uspostavlja pojam "javnosti" kao "istorijske kategorije". Prema Habermasu, o "javnom mnjenju" se moglo govoriti tek u kasnom 17. veku u Engleskoj i 18. veku u Francuskoj.

Oko 1968. je bio važan deo "Frankfurtske škole", kako se nazivala grupa intelektualaca koji su raspravljali o tome kako se prosvećeni čovek, koji se zahvaljujući razumu oslobodio sila prirode i sujeverja, mogao srozati do varvarstva nacionalsocijalizma.

Kao i pisac Ginter Gras, i Habermas je rastao u senci nacizma. To iskustvo ostavilo je traga u njegovom delu gde se pita kako je zemlja koja je iznedrila Lesinga, Šilera i Getea poklonila poverenje vulgarnom despotu i čak ga izabrala za rajhskancelara 1933? I kako sprečiti da jezik ponovo postane oružje koje će zavesti ljude?

Tokom studentskih protesta Habermas je na Univerzitetu u Frankfurtu držao katedru za filozofiju i sociologiju. Mnogi šezdesetosmaši u tom profesoru vide svog mentora. Ipak, Habermas se distancirao od pokreta kad je postao radikalan i počeo je javno da ga kritikuje.

Zagovornik evropskog jedinstva

U svom kapitalnom delu "Teorija komunikativne akcije" (1981), Habermas je razvio neku vrstu uputstva za moderno društvo. Prema njemu, temelj društva je u jeziku koji, kao sredstvo sporazumevanja, osposobljava za delanje. Pita se: kako u demokratiji obezbediti prisilu boljeg argumenta?

Ovaj filozof je kasnije uvodio pojmove koji su postali temelj nemačke politike i suživota, recimo onaj o „konsezualnom" društvu gde građani nisu primaoci naređenja nego sami intervenišu, jasno iznose svoj stav i traže kompromis.

Poslednjih godina se javlja za reč kao odlučni branilac evropskog jedinstva. Zbog toga je 2018. godine dobio "Nemačko-francusku medijsku nagradu".

U Abu Dabiju je trebalo da dobije nagradu za životno delo. Mnoge njegove knjige prevedene su na arapski jezik. "Na dugi rok verujem u prosvetiteljsku moć kritičke reči koja prodire u političku javnost. Za to su dovoljne i moje knjige koju su prevedene na arapski, zbog čega sam zahvalan", napisao je Habermas u pismu.

Na portalu Špigla potom je objavljen drugi komentar u kojem se hvali to što se Habermas predomislio nakon prethodnog pisanja Špigla. "Habermas se pokazao otvorenim za nove informacije i argumente, a to je nešto što mnogim ljudima teško pada. Kod jednog 91-godišnjaka sa monumentalnim životnim delom takva nesmanjena pokretljivost duha deluje senzacionalno."

Kurir.rs/Dojče Vele/Špigel/RTS

Prijavite se na newsletter.

Svakog dana besplatan pregled vesti na vaš e-mail.

* Obavezna polja

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...