Najnovije vesti

BILO JE VEĆE OD SREDOZEMLJA I PROTEZALO SE OD ALPA DO KAZAHSTANA Jezero koje je postalo vodena verzija pustara iz Pobesnelog Maksa
Foto: Printscreen/Utrecht University

najveće u istoriji

BILO JE VEĆE OD SREDOZEMLJA I PROTEZALO SE OD ALPA DO KAZAHSTANA Jezero koje je postalo vodena verzija pustara iz Pobesnelog Maksa

Planeta

Pre nekih 10 miliona godina Paratetis - najveće jezero u Zemljinoj istoriji, prekrivalo je oblast koja se prostirala od današnjih Alpa iznad Italije do Kazahstana u centralnoj Aziji.

Do nedavno, nije se mnogo toga znalo o jezeru koje je bilo mnogo veće od današnjeg Sredozemnog mora, ali je nova studija sada identifikovala ćetiri kataklizmična ciklusa podstaknuta klimatskim promenama koja su dovela do toga da se jezero smanji a veliki broj vrsta koje je živeo u njemu nestane.

Vodeni svet Paratetisa je bio jedinstven. Od puževa i zglavkara do malih kitova i delfina koji su evoluirali tako da se uklope u relativno "skučeno" okruženje. Kako je nivo vode opadao a nivo soli se povećavao, malo njih je preživelo, naveli su naučnici.

"To mora da je bio postapokaliptični svet, vodena verzija pustara iz Pobesnelog Maksa", rekao je geolog Vut Krijgsman sa Univerziteta Utreht u Holandiji.

Krijgsman i njegove kolege proučavale su ostatke fosila, sedimente i geologiju oblasti oko Crnog mora (koje se nalazi u centru nekadašnjeg megajezera) i pronašli su dokaze četiri velika pada nivoa vode u periodu od nekoliko miliona godina.

Najveći i najozbiljniji pad nivoa jezera dogodio se pre 7,65 i 7,9 miliona godina i poznat je kao "Velika hersonijanska suša". U tom trenutku, nivo Paratetisa je opao za čak 250 metara, bukvalno rascepkavši jezero u mala jezera koja su u tom trenutku bila toksična za većinu vodenog sveta.

jezero
foto: Printscreen/Utrecht University

Prema proračunima naučnika, megajezero je izgubilo čak 70 posto svoje površine i trećinu volumena tokom ovih sušnih perioda.

Na vrhuncu, jezero je pokrivalo oblast od 2,8 miliona kvadratnih kilometara i imalo je 10 puta više vode nego sva jezera danas.

Promene temperature širom Evroazije uticale su i na promene na zemlji, gde su otvorene nizije zamenjivale šume, a menjalo se i drveće. Kako su ove evolucije uticale jedna na drugu i okruženje još uvek nije istraženo.

"Cepkanje megajezera poklapa se sa promenama u klimi, snabdevanju hranom i pejzažom u Evroaziji tog vremena, iako tačni okidači i mehanizmi još nisu utvrđeni", naveli su istraživači u svom radu.

Nastalo tektonskim pomeranjima i podizanjem centralnoevropskih planina, Paratetis je postojao nekih 5 miliona godina, pre nego što je "iscurio" u Mediteran.

Druga studija pokazuje kako je pad nivoa jezera obalu pretvarao u travnatu niziju i plodno tle za evoluciju kopnenih životinja. Zapravo je raznovrsnost života u afričkim savanama verovatno posledica migracija koje su izazvali veliki i dugi periodi suša u to vreme.

Kurir.rs/K.P.

Prijavite se na newsletter.

Svakog dana besplatan pregled vesti na vaš e-mail.

* Obavezna polja

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...
track