Najnovije vesti

U ŽENEVI SA PUTINOM BIO JE I ON! EU mu je uvela sankcije, za NATO i VAŠINGTON je NEPRIJATELJ: Ko je ZAPRAVO general Gerasimov?!
Foto: Screenshot Youtube, EPA-EFE/MIKHAIL METZEL/SPUTNIK/KREMLIN POOL

Uneo revoluciju u vojnu misao

U ŽENEVI SA PUTINOM BIO JE I ON! EU mu je uvela sankcije, za NATO i VAŠINGTON je NEPRIJATELJ: Ko je ZAPRAVO general Gerasimov?!

Planeta
19:54h

Samit Putin-Bajden koji je u sredu održanu u vili pored ženevskog jezera izgledao je optimističan. Koliko se moglo čuti od oba predsednika dogovorene su neke konkretne stvari poput vraćanja ambasadora obe zemlje u Vašington i Moskvu do kraja meseca. Čuli smo sve, ali nekako je promako i van očiju javnosti ostalo, ko su bili Putinovi pratioci, iako su posebno ruski mediji pisali o tom proširenom spisku ruske delegacije koju su činili osim Putina šef ruske diplomatije Sergej Lavrov koji se i video na snimku na početku samita, njegov zamenik Sergej Rjabkov i predsednički sekretar za štampu Dmitrij Peskov.

Ženeva, Vldimir Putin, Džo Bajden, samit
foto: EPA / Peter Klaunzer

U plejadi ruske delegacije svoje mesto našao je i šefa kabineta predsedničke administracije Dmitrij Kozak poznat po britskom jeziku u polemici sa zapadnim političarima i i specijalni predstavnik predsednika Rusije za siriju Aleksandar Lavrentjev. U ruskoj delegaciji bio je prisutan načelnik Generalštaba oružanih snaga Rusije Valerij Vasiljevič Gerasimov, trenutno najmarkantnija vojna figura u Oružanim snagama Ruske Federacije, čovek koji uneo revoluciju u vojne poslove Rusije izmenio njenu strategiju u doktrinu i koga NATO planeri označavaju kao ikonu Novog Hladnog rata i arhitektu zauzimnja Krima i sloma Islamske države u Siriji.

Ipak general Gerasimov je druga najmarkantnija ličnost ruske vojne misli posle sovjetskog maršala Sokolovskog. Gerasimov je rano uvideo da ruska vojna misao mora da se transformiše, posebno posle kratkotrajnog sukoba u Gruziji 2008 godine. Svoju viziju izložuo je prvi put januara 2013 godine na Akademiji vojnih nauka Ruske Federacije. Tema je imala široki naslov: "Osnovne tedencije razvoja, oblika i metoda upotrebe oružanih snaga, aktuelni zadaci vojnih nauka za njihovo poboljšanje". U tom predavanju Gerasimov je postavio prvi put posle maršala Sokolovskog svoj pogled na tumačenje metoda, oblika vođenja borbenih operacija u savrmenim uslovima koji će se u budućnosti pokazati kao izazovi za Rusku Federaciju.

Gerasimov u svom predavanju navodi da je u 21. veku bila vidljiva tedencija da se brišu nekada jasne razlike između stanja rata i mira. Po Gerasimovu ratovi kada jednom počnu ne prekidaju se više i ne nastavljaju se po uobičajenoj matrici, što potvrđuju iskustva iz sukoba u Severnoj Africi i na Bliskom istoku- fenomen Arapskog proleća što pokazuje da država koja je precizno funkcionisala kao sat može za par meseci biti pretvorena u arenu krvavog građanskog rata, žrtvom međunardne intervenije i sa migrantskom i humanitarnom katastrofom.

general Valerij Gerasimov
foto: Printscreen Youtube /MCIS

Gerasimov piše da su se promenila pravila ratovanja i da su porasle nevojne metode za postizanje političkih i strateških ciljeva koji su u mnogim slučajevima nadmašili čak i efikasnost oružja. Naglasak je na primeni političkih, ekonomskih, informativnih, humanitarnih i drugih mera, koje se dopunjuavaju sa vojim sredstvima uključujući tu informacioni rat i delovanje snaga za specijalne operacije.

Gerasimov ističe da je danas naglasak na mobilnim integrativnim vojnim grupama koje deluju u zajedničkom obaveštajno-informacionom prostoru. Borbena delovanja tako postaju dinamičnija, aktivnija i efikasna. Izbrisane su taktičke i operativne pauze koje bi neprijatelj mogao da iskoristi. Znato su skraćene prostorne, vremenske i informacione pukotine između snaga na terenu i komande. Gerasimov piše da će frontalno sučeljavanje velikih formacija armija, divizija ili korpusa otići u prošlost, a naglasak će biti na beskontaktnom delovanju protiv neprijatelja, napadi sa velikih udaljenosti oružjem za precizno delovanje, a preventivni napad postaje glavno sredstvo za postizanje borbenih i operativnih ciljeva. Upotreba oružja masovne preciznosti poprimaju masovni karakter, a to znači da oružja zasnovana na novim fizičkim principima i automatizovana sredstva se aktivno uklapaju u vojne aktivnosti.. Asimterično delovanje dobija masovnu primenu, što omogućava poništavanje neprijateljeve prednosti u oružanom sukobu, a to se postiže upotrebom snaga za specijalne operacije i kreiranje unutrašnje opozicije u srcu neprijateljske teritorije, stvaranjem stalnog operativnog fronta na čitavom prostoru države sukoba uz masovnu upotrebu informacionih sredstava koja se neprekidno usavršavaju....

general Valerij Gerasimov
foto: Printscreen Youtube /MCIS

Ko je Valeriji Vasiljevič Gerasimov

Valeriji Vasiljevič Gerasimov rođen je 8. septembra 1955. godine u gradu Kazan Republika Tatarstan. Kako se može otkriti iz njegove šture biografije još kao dete gaje privlačio vojni pozivi i ostao je upamćen po tome što se stalno igrao rata i da je rano odlučio da će postati vojnik. Otkiveno je takođe da je njegov stric bio direktor jeden od fabrike tenkova. U školi je ostalo zabeleženo da je dosta čitao, brzo pamtio. Prvi da upiše vojnu školu je bio neuspešan. Posle završetak osmog razreda ponovo je podneo dokumenta za upis i bio primljen 1971. kada se ispunila njegova želja. Godine 1973. diplomirao je s počastima. Dalje školovanje nastavio je u višoj tenkovskoj školi u svom rodnom gradu, a posle diplomiranja 1977. upisuje Vojnu akademiju Malinovskog. brzo je upao naređenima u oči jer je bio jedan od najboljih kadeta. Vojnu karijeru počeo je kao komandant tenkovskog voda, a 1987, pošto je završio Akademiju Glavnog štaba poslat je u Baltičku vojnu oblast, a zatim i u sovjetske snage u Poljskoj.

Raspad Sovjetskog Saveza 1991. zatekao ga je na Baltiku gde je bio zamenik komandanta motorizovanog puka. Ubrzo je usledio premeštaj u moskvsku vojnu oblast. Deve godine je služio u Daleko istočnom vojnom okrugu, a 2005. imenovan je za šefa Glavne uprave oružanih snaga. Mmnogi su očekivali da će se tu njegova vojna karijera završiti, ali on nastavlja munjeviti uspon.

Takođe u njegovoj biografiji važno mesto zauzima i Severni Kavkaz. Učestovovao je u Prvom čečenskom ratu od 1993-1997. Istakao se posebno u delovanu protiv terorista kod Bamuta. Na Kavkazu je ostao do 2003. godine prošavši oba čečnska rata.

Godine 2014. zbog Ukrajine došao je na listu sankcija EU, a od 2015.sud u Ukrajini ga optužuje za više od 10 slučajeva i smatra jednim od glavnih vojnih ideologa i planera vojnih operacija na istoku zemlje. Takođe donesena je odluka o njegovo hapšenju.

Kurir.rs/A.Mlakar

Prijavite se na newsletter.

Svakog dana besplatan pregled vesti na vaš e-mail.

* Obavezna polja

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...
track