Na današnji dan 20. juna 1992. godine pre tačno 29 godina lideri Češke Vaclav Klaus i Slovačke Vladimir Mečijar postigli su dogovor o mirnom raspadu Čehoslovačke na dve samostalne države. Samostalnost dve države proglašena je bila zvanično 1. januara 1993. godine.
Interesantno je da se prva karaula na granici između Češke i Slovačke pojavila još pre raspada Čehoslovačke, 28. decembra 1992.
Kako je došlo do raspada Čehoslovačke kratka istorija
Prvi otvoreni konflikt čeških i slovačkih političara, posle koga se počelo govoriti o mogućem raspadu Čehoslovačke, dogodio se početkom 1990. kad se odlučivalo o novom nazivu države bez ideoloških odrednica. Česi su se zalagali za naziv Čehoslovačka Republika, a Slovaci su tražili da naziv odražava slovačku samobitnost. posle burnih polemika, usvojen je naziv Češka i Slovačka Federativna Republika.
Česi u neformalnoj kumikaciji nisu nikad pristali na ovaj rogobatni zvanični naziv i govorili su "Čehoslovačka", dok su Slovaci koristili naziv Češka-Slovačka sa crticom da je zapravo reč od dve države.
U junu 1990 dolazi do prvih demokratskih izbora u tadađnjoj Čehoslovačkoj gde pobedu odnosi Građanski forum (OF), a u slovačkoj Javnost protiv nasilja (VPN). Njihovi stavovi oko državnopravnog uređenja države razlikovali su se – OF-u je prioritet bio transformacija društva i privrede i nije bio sklon tome da se većina ovlaštenja sa federacije prenosi na republike. VNP je kao glavni cilj postavio puno samoodređenje slovačkog naroda i jednak stupen suverenosti Češke i Slovačke koje bi deo svog suvereniteta prenele na federaciju. Rešenje se uzaludno pokušavalo naći do juna 1992, kad su održani novi izbori na kojima je u Češkoj pobedila Građanska demokratska stranka (ODS) koju je vodio Vaclav Klaus, a u Slovačkoj Pokret za demokratsku Slovačku (HZDS) Vladimíra Mečiara. Obojica su postali republički premijeri i gospodari sudbine Čehoslovačke. Stav ODS-a oko budućnosti zajedničke države bio je 'federacija ili razlaz', a HZDS-a 'konfederacija ili razlaz'.
Posle sastanka u Brnu 26. avgusta 1990. Klaus i Mečiar su objavili da će samostalne Češka i Slovačka nastati najverovatnije 1. januara 1993. Do tada je u Federalnoj skupštini trebalo usvojiti zakone kojima će se regulisati razdruživanje Čehoslovačke,
Vladimir Mečijar, bivši premijer Slovačke davno se podsetio tog 1. januara 1993.
"Na dan samostalnosti 1. januara 1993. godine, sjećam se, niko nije hteo da izađe na podijum na trgu u Bratislavi pred narod. Svi su se plašili atentata", rekao je Mečijar.
Problem zajedničke imovine Prag i Bratislava su zahvaljujući izbegavanju jednostranih poteza i dogovoru rešili brzo. Nju su podelile specijalne komisije u roku od dve godine po principu teritorije, kada je imovinu stekla ona država na čijoj teritoriji se nalazila, a gde to nije bilo moguće, po proporciji broja stanovnika 2:1 u korist Češke. Preostalih pet odsto zajedničke imovine Česi i Slovaci uspeli su da reše tek 1999. godine.
Inače češko-slovački razlaz dogodio se u isto vreme dok je na području bivše Jugoslavije besnio krvavi građanski rat. Poučeni iskustvom sa Balkana gde su nasilje, izbeglice i razaranje postali svakodnvica, i češki i slovački političari hteli su pokazati da su u odnosu na Balkan mnogo civilizovaniji i da se razdruživanje može desiti i na miran način. U tome se i uspelo.
Obe države ubrzo su krenule sopstvenim putem,a posle 12 godina ponovo su se srele u EU i NATO kada su granice koje su uspostavljene u zimu 1992/1993 ponovo zauvek nestale. Obe države ponovo su se povezale politički preko Evropske unije odnosno Brisel i vojno preko NATO pakta.
Kurir.rs/A.M./tportal
NE PROPUSTITE
